Одакле српски грб на катедрали у Дрездену? 4 ћирилична слова “С” мистерија су о којој Немци не желе много да говоре

1
17676

Древни споменик културе у Дрездену, који је под заштитом УНЕСКА, привлачи пажњу многих који се мало боље загледају у његове најситније симболе.

На чувеној катедрали “Провидебтле мемор” у Дрездену, граду који крије многе тајне и који је преживео многе ратове и културе, онај ко мало боље погледа два кипа – стражаре и чуваре града Дрездена, видеће на штиту једног од стражара српски грб – 4 слова С исписана ћирилицом.

srpski grb u Drezdenu

Врло је могуће да вас ниједан туристички водич неће сам упутити на овај симбол, а ако сами угледате овај грб сви ће вам само одмахнути руком и рећи да је то био неки њихов симбол.

Pročitajte i  Омиљена посластица многих генерација: Све намирнице имате у кући за НАЈБОЉИ СУТЛИЈАШ икад

Повезаност Срба и Немаца покушали су да докажу многи учени људи и историчари, али кренимо редом:

У књизи „Германија“ (лат. Germania), романског сенатора и историчара Публиус Корнелиус Тацитус (56-117. г. н. ере), тј. на лат. Publius (или Gaius) Cornelius Tacitus, стоје следеће његове речи:

„Сада треба рећи нешто о Свебима (читај Срби). Свеби нису, као Кати или Тенктери, једно једино племе. Они заузимају већу половину све германске земље, али се деле на различита племена, која се различито зову, и ако сва имају једно заједничко име Свеби. Њих је лако познати, јер зачешљавају косу унатраг и праве од ње чвор. По томе се разликују Свеби од осталих Германаца и по томе се код Свеба, разликују слободни од робова. Овакав обичај може се наћи и код других племена, било зато што су Свебима сродни, …“.

Pročitajte i  Шта је црна свадба? Најјезивији обичај који Срби и данас памте

katedrala u Drezdenu

Француски археолог Морле назвао је то писмо азбука Глозел, а Јирген Шпанут наводи: “Они који су измислили ово писмо су поставили камен темељац наше цивилизације”. Он мисли да се ради о Филистинцима, а по упоредби са насом ћирилицом произлази да се ради о Србима.

Лужички Срби за себе кажу да су они из балканске Србије, што потврђују немачки историчари Сетген (Schoettgen) и Крајсих (Kreysig), узимајући за основ иста имена људи, река, планина и других географских појмова.

Pročitajte i  Вукова реформа: Ево како бисмо данас говорили да није било његове реформе ћирилићног писма, граматике и речника

Сад сами просудите, има ли овде нечега или су ово само нагађања о Србима као небеском народу…


Васељенска, Расен

Inicijalizacija u toku...

1 KOMENTAR

POSTAVI ODGOVOR

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име