Фото: Принтскрин/ТВ Прва

Верољуб Шобић прави посластице са укусима специфичним за наше поднебље. Супруга Јасмина и ја брзо смо одлучили: ни банана ни папаја, него шљива маџарка, крушка караманка…

Они праве сладолед од дрењина, мушмула, шљива маџарки и крушки караманки, од ајвара и пиротског качкаваља, сорбети од тамјанике, шљивовице…, пишу Новости.

Звучи немогуће и невероватно, али палета боја и укуса омиљене летње посластице добила је нове, српске “тонове” захваљујући умећу Верољуба Верка Шобића, посластичара из Београда.

У кугле сладоледа и сорбета, већ три године, “пакује” старе сорте српског воћа и поврћа, чувеног пиротског сира, опеваног вина и најчувенијег српског пића. А, у њима нема ко не ужива. Када их први пут пробају наши људи не скривају одушевљење и изненађење. Странци, такође, али они у исти мах схвате и да такве укусе могу пронаћи само у Србији. Зато и не чуди што је у Шобићевој посластичарници, гужва од јутра до касне вечери.

Pročitajte i  Постаните мајстор за ћевапе! Уз ове рецепте биће најбољи у друштву!

– Идеја је била српска посластичарница – прича Шобић. – О њој сам маштао, још када сам у Италији, од њихових чувених мајстора почео да “печем” занат. И када сам 1991. године отворио посластичарницу у Новом Саду, наставио сам да сарађујем са Италијанима, јер су када је реч о сладоледу – мајстори без премца. Годинама сам их гледао како вешто промовишу своје, па сам решио да промовишем српско уз помоћ њихове технологије.

Фото: Принтскрин/ТВ Прва

Када је 2015. године, посластичарницу преселио у Београд, саговорник је најпре патентирао начин производње воћног сладоледа без икаквих адитива, што је у овом послу, дотад, било незамисливо. А, у сорбетима је количину воћа, уместо прописаних 35 повећао на 40 одсто.

– Са супругом Јасмином бирао сам воће за сладоледе и брзо смо одлучили: ни банана, ни папаја ни манго, јер Србија има своје и воће и пиће – каже Шобић. – Разговарали смо са професорима Пољопривредног факултета у Земуну и решили да се окренемо старим српским сортама. Сада је у нашим сладоледима искључиво сува шљива маџарка иако је све теже налазимо. Дрењине добијамо са Копаоника, крушке караманку и јунску лепотицу из Гроцке, малине из више крајева, мушмуле из Поморавља…

Pročitajte i  Човек од челика: Акробата Драгољуб Алексић држећи се зубима за каиш летео изнад Београда

Гастро сладоледи, каже наш саговорник, нису новина у свету. Но, и ту се одлучио за укусе из Србије.

– Одлучили смо се за сладолед од љуткастог ајвара и пиротског качкаваља – наставља Шобић. – Ајвар нам припремају домаћица подно Копаоника, а качкаваљ стиже из Пирота. Ове две врсте сладоледа, заиста имају укус који се памти. А тек мирис тамјанике и јачина шљивовице… Пре неколико дана били су нам туристи из Шпаније, који су их пробали прошле године и дошли су сада поново…

Не крије саговорник задовољство због одушевљења својих муштерија. Зато ће каже и наставити са промовисањем Србије кроз њене укусе и боје:

Pročitajte i  Српски динар старији је него што можете и да претпоставите: Ево када је настао и како се користио код нас

– Кад знате занат и имате вољу да се “играте” – небо је граница. А, под српским небом обиље свега…

Сладолед филују ћирилицом!

Да би све у нашој посластичарници било српско, не може се заобићи ћирилица – каже Верољуб Шобић. – Зато смо све исписали нашим лепим, јединственим писмом. Од имена посластичарнице, преко назива сладоледа истакнутих у фрижидеру, салвета, чашица и столњака, до моје визит карте. Верујте, странци то фотографишу и деле на друштвеним мрежама.

Једина потешкоћа је да пронађу поуздане партнере који ће нам испоручивати српско аутохтоно воће уједначеног квалитета – прича наш саговорник. – То нам је важно јер је наша посластичарница занатска радња, што подразумева да радимо са сировинама, а не са репроматеријалом. То је златно правило заната и ми га се придржавамо.

НОВОСТИ

Inicijalizacija u toku...

POSTAVI ODGOVOR

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име