Srpsko jezero nestalo u zemljotresu: Najlepši nemanjićki dvorci bili su izgrađeni na njemu

0
894

Samo pet kilometara zapadno od Uroševca, na obroncima Šar planine, na najvišoj koti u kanjonu Nerodimke, sve doskora nalazili su se ostaci srpskog srednjovekovnog grada Nerodimlja – nekadašnjeg sedišta istoimene župe i prestonica Nemanjića. Kod Nerodimlja nalazilo se i Svrčinsko jezero.
jezero svrčinsko
Za vreme poslednjih Nemanjića Svrčinsko jezero bilo je središte srpske države, a oko njega i na njemu Srbi su sagradili nekoliko dvoraca. Jezero je oteklo u katastrofalnom zemljotresu u 16. veku.
Nešto južnije od mesta na kome se nalazilo jezero danas se nalazi Uroševac, pošto je katastrofalni zemljotres u 16. veku doveo do isticanja ove vodene površine. A upravo je ta vodena površina bila najlepši spomenik naše negdašnje genijalnosti i naprednosti, pored u svetu jedinstvenog inžinjerskog poduhvata – vinovoda koji je od Goleme Hoče snabdevao vinom dvor cara Dušana u Prizrenu.
Svrčinsko jezero, kako su ga naši preci nazivali, bilo je veštačko jezero stvoreno u doba Nemanjića. Znamo da je bilo veštačko zato što se to izričito napominje u Gračaničkoj povelji kralja Milutina, izdatoj 1321. godine; znamo i da je stvoreno prema unapred napravljenom planu, na osnovu istog dokumenta, podizanjem brane i prokopavanjem kanala koji je povezivao tok Nerodimke kod njenog okreta ka jugu i reci Lepencu, sa jednim od izvora Sitnice, tačnije rečicom Sazlijom. Tako je deo njene vode preusmeren ka severu čime su naši preci napravili bifurkaciju i formirali vodotok polukružnog oblika, koji se pružao od današnjeg Uroševca do nastanka Sitnice.
Pošto su se na njega sa zapada utopale i Štimljanka i Košarka, još dve rečice od kojih nastaje Sitnica, oko kojih su se pružale močvarne oblasti koje su na jugu dopirale do Nerodimke, napravili smo prstenasti vodeni pojas sa ostrvom u svom središtu, koje danas obuhvata sela Laškobara, Prelez, Papaz, Hamidija, Babuš i Svrčina.

Srpsko Nerodimlje, poslednja prestonica dinastie Nemanjić. Jedan od porušenih nemanjićkih manastira od strane Šiptara 1999.
Srpsko Nerodimlje, poslednja prestonica dinastije Nemanjić. Jedan od porušenih nemanjićkih manastira, od strane Šiptara, 1999.

Svrčinsko jezero je imalo trojaku ulogu u Kraljevstvu Srba: političku, vojnu i ekonomsku. Politička uloga jezera oličena je bila u činjenici da su na njemu i oko njega bili smešteni dvorci Nemanjića, i to Pauni i Štimlje na obalama, Svrčin na ostrvu, i Nerodimlje zapadno od njega. Vojna uloga se očitavala u bezbednosti dinastije i samim tim i države; pošto naši srednjevekovni dvorci nisu bili utvrđeni (za tim nije bilo potrebe jer su Srbi voleli svoju dinastiju, a drugo, tada ni na Kosovu ni bilo gde oko njega nije bilo drugog naroda do Srba), u slučaju napada sa strane i dopiranja neprijatelja do vladajućeg središta, kralj (odnosno car) sa porodicom je mogao da se smesti na sigurno, u Svrčin.
Naravno, postojali su i drugi sistemi zaštite u slučaju napada neprijatelja spolja, poput tvrđava Malog i Velikog Petriča koji su štitili dvorac u Nerodimlju, ali je jezero bilo daleko najefikasnije. Ekonomska uloga takođe nije zanemarljiva. Od ovog jezera je napravljen ribnjak, a rečice koje su se u njega ulivale su pokretale brojne vodenice. Zna se da su se ribnjaci i vodenice Lipljanskog episkopa pružali duž jezera, od nastanka Sitnice do izvorišta Nerodimke.

Pročitajte i  Bezbedna kupovina: JKP Gradske pijace sprovode sve propisane mere protiv širenja korone, a građani i prodavci ih poštuju
Crkva Svetih Arhanđela u čijoj je porti bio crni bor koji je zasadio car Dušan. Albanci su posekli i spalili bor, a crkvu minirali i uništili. Foto: Wikipedia/Gajdario
Crkva Svetih Arhanđela u čijoj je porti bio crni bor koji je zasadio car Dušan. Albanci su posekli i spalili bor, a crkvu minirali i uništili. Foto: Vikipedia/Gajdario

Nažalost, mi nismo baš najbolji sinovi onih koji su sve ovo radili i gradili. Nikada se nismo bili angažovali na istraživanju i iskopavanju ostataka naših dvoraca iz tog perioda, a i ono što je ostalo uništeno je od strane drugih. Tako su Albanci posekli i zapalili crni bor koji je zasadio car Dušan u Nerodimlju, kao i sve crkve koje su na tom mestu ostale od naših predaka.

Pročitajte i  Zašto prihvatamo Noć veštica, a zaboravljamo na poklade? Ovaj stari srpski običaj takođe prati maskiranje, a obeležava se čak 3 puta godišnje

Pročitajte još: POSLEDNjA PRESTONICA NEMANjIĆA: U Nerodimlju umrli su poslednji srpski carevi, spaljen je od strane Albanaca i danas ga zovu svojom zemljom

Inicijalizacija u toku...

POSTAVI ODGOVOR

molimo unesite svoj komentar!
ovdje unesite svoje ime