Srpska kultura prebogata je starim običajima koji vuku korene još iz paganskog doba. Neki od tih običaja i danas se poštuju, dok su drugi davno zaboravljeni ili čak zabranjeni.
Zabrana određenih običaja nije bila retkost u savremenom društvu, budući da su neki od njih bili i više nego surovi.
Jedan od takvih surovih običaja praktikovao se u istočnoj Srbiji, među Vlasima, i poznat je pod imenom crna svadba.
Ukoliko bi pokojnik bio mlad i neoženjen, pronalazila bi se devojka (njegova verenica ili neka mlada devojka iz sela) koja bi se venčavala s pokojnikom.
Običaj se zvao “crna svadba”, a brak s pokojnikom bio bi ugovoren na godinu dana. Najpotresniji trenutak bio je kada bi majka pokojnika morala da zaigra svadbeno kolo na sinovljevom grobu, kako piše Nacionalna geografija.
Prema rečima istoričara Nenada Mihajlovića, kako piše portal 24sedam, verovalo se da će taj brak biti realizovan u zagrobnom životu. Devojka udata za mrtvog čoveka ima pravo ponovo da se uda, ali će ona, nakon svoje smrti, biti sa svojim prvim “mužem”.
Vlasi su imali još jedan neobičan običaj, tzv. “kolo za pomanu” odnosno kolo za mrtve. Daće praćene plesom i gozbom omogućavale su blagostanje pokojniku na onom svetu. Snimak iz 1982. godine prikazuje ovaj običaj u Radujevcu kod Negotina.
OPANAK
