Српска култура пребогата је старим обичајима који вуку корене још из паганског доба. Неки од тих обичаја и данас се поштују, док су други давно заборављени или чак забрањени.
Забрана одређених обичаја није била реткост у савременом друштву, будући да су неки од њих били и више него сурови.
Један од таквих сурових обичаја практиковао се у источној Србији, међу Власима, и познат је под именом црна свадба.
Уколико би покојник био млад и неожењен, проналазила би се девојка (његова вереница или нека млада девојка из села) која би се венчавала с покојником.
Обичај се звао “црна свадба”, а брак с покојником био би уговорен на годину дана. Најпотреснији тренутак био је када би мајка покојника морала да заигра свадбено коло на синовљевом гробу, како пише Национална географија.
Према речима историчара Ненада Михајловића, како пише портал 24sedam, веровало се да ће тај брак бити реализован у загробном животу. Девојка удата за мртвог човека има право поново да се уда, али ће она, након своје смрти, бити са својим првим “мужем”.
Власи су имали још један необичан обичај, тзв. “коло за поману” односно коло за мртве. Даће праћене плесом и гозбом омогућавале су благостање покојнику на оном свету. Снимак из 1982. године приказује овај обичај у Радујевцу код Неготина.
ОПАНАК
