Svaki greh ima tu silu i moć da nas odvoji od Boga, od neba, od večnog života, i da nas pošalje u pakao, u večnu smrt. “Plata za greh je smrt”, opominje sveti apostol Pavle. Time se greh pokazuje kao najveći, čak jedini protivnik i neprijatelj našeg spasenja.
A šta je zapravo greh? Greh je kada neko misli, govori ili radi ono što Bog zabranjuje svojim zapovestima, ili pak kada ne misli, ne govori i ne dela ono što nam Bog zapoveda da činimo. Greh je, dakle, ne samo prestupanje zapovesti Božjih nego i neispunjavanje, ne vršenje istih. Greh je ne samo činjenje zla nego i ne činjenje dobra.
Nakon ispovesti, olakšaćete dušu i umiriti savest. Ljudi često nisu ni svesni koliko se kaju za neke stvari dok se ne ispovede, a kada odjednom na oči počnu da naviru suze, tek tada shvate. Za suze pokajanja kaže se da su najčistije ljudske suze i najviše prijaju duši.
Svetu Tajnu pokajanja i ispovesti, kao Tajnu Crkve ustanovio je sam Isus Hrist, rekavši svojim Učenicima:
“Primite Duh Sveti, kojima oprostite grehe oprostiće im se, a kojima zadržite, zadržaće se” (Jn. 20, 22-23).
Ovo pravo “opraštanja i zadržavanja” grehova ljudima koji se kaju i ispovedaju, prenosilo se od Apostola Duhom Svetim na sve njihove naslednike – episkope i sveštenike – do dana današnjega, i prenosiće se do svršetka veka.
Kada treba da se ispoveda pravoslavni hrišćanin?
Uvek kada oseti za to potrebu. Kada postane svestan svoga nekog pada, svoje grehovnosti, a pogotovo kada gresi počnu da peku. Nikada pokajanje ne smete da odlažete “za sutra”, za “kasnije”, za “stare dane”. “Danas” je u našoj vlasti, a “sutra” je u Božijoj ruci. Niko od nas nije siguran da će mu sutrašnji dan biti darovan. Neka nas na revnosno pokajanje i na ispovest bez odlaganja pobuđuje i činjenica da “bez pokajanja nema spasenja”, kao i to da “posle smrti pokajanja nema”.
“U čemu nas Gospod zatekne, u tome će nam suditi”, piše u Svetom Pismu.
Ako se prvi put ispovedate, evo nekoliko saveta:
1. Pre same ispovesti treba se potruditi da se setimo svih svojih grehova, ispitavši pažljivo svoj prošli život od najranijeg detinjstva.
2. Ispovedaj grehe svoje otvoreno, podrobno, bez stida i samoopravdanja, znajući da ih govoriš ne čoveku, nego Samom Bogu.
3. Ne mešaj u ispovest druga lica, ne žali se ni na koga, i ne staraj se da pravdaš sebe za učinjene grehe.
4. Bez pitanja duhovnog oca (sveštenika), ne govori ono u čemu nisi grešan, ili što nisi radio, da ne bi bio sličan Evanđelskom fariseju.
5. Treba se ispovedati sa tugom i skrušenim srcem zbog grehova kojima smo uvredili i ražalostili Boga.
6. Ispovedaj grehe svoje s verom u Isusa Hrista i s nadom na njegovo milosrđe. Jer samo ako verujemo u Isusa Hrista i nadamo se u Njega, mi možemo dobiti oproštaj grehova svojih.
