Није лак задатак изабрати одговарајући поклон, а нарочито не ако још имате у виду српску традицију и обичаје којих је много и који се често косе са сујеверјем. Били сујеверни или не, признаћете да већина нас при одабиру поклона за славу, венчање, рођендане, годишњицу… често обраћа пажњу на оно српско традиционално “не ваља се…” или “ваља се…”.
Од многих људи, пак, чујемо и потврду да се у њиховом личном искуству догодило нешто што доказује зашто баш ТАЈ поклон НИKАKО не смемо поклањати другима.
Зато вам овога пута издвајамо нека од правила приликом одабира поклона, како бисте избегли евентуалне баксузне и непријатне моменте.
– Нож, бодеж, бритва, игла, шило… било да су украсни предмети или ретке колекционарске ствари не поклањају се никад ономе с ким желите да очувате пријатељске односе. Поклањање ових предмета код нашег народа, кроз извесно време, изазива свађу и прекид односа. И код суседа у Црној Гори поштује се овај обичај. Они, пак, сматрају да ће ономе ко поклони нож изаћи јунаштво из куће.
А у којим се то ситуацијама и периодима током година ништа ником не дарује –
– Не поклања се и не даје се у зајам јело или пиће које желимо да однесемо за покој душе умрлима, јер се тако сматра да се покојник због овог чина „преврће у гробу“.
– Сељаци не поклањају никад никоме било шта из куће оног дана када излазе на њиву први пут у години да засеју жито. Чак се тог дана строго не сме ништа изнети из куће.
– Не смеју се поклањати још иконе, колевка… које домаћини сами треба да набаве, а код наших старих није смео бити поклоњен ни пепео са огњишта.
Јоше један је обичај поклањања код наших старих СТРОГО поштован –
– Вериге, ланац, синџир… металне или од другог материјала начињене карике. Некад су висиле изнад огњишта. О њих се качила посуда – котлић у којој се кувала храна. Данас се користи углавном за припрему јела у природи. Пошто су грађене од међусобно повезаних карика – алки, у непрекинутом чврстом низу, као такве симболизују јединство, снагу, заједништво, али и ону снагу којом се неко лишава слободе. Зато никада не ваља поклањати нити позајмљивати било какве ланце и карике.
– Не поклања се, такође ни упаљач момку или пријатељу јер се тако сматра да ће изазвати међусобну свађу, конфликте, па чак и раскид односа.
Шта се може десити ако некоме поклоните сат, марамице, новац…
– Марамице такође, јер је и данас много сујеверних који ће помислити да им тиме желите неку несрећу.
– Постоји старо веровање да ако девојка купи момку сат, или он њој, почеће да откуцава час њиховог растанка.
– Једно од основних правила је да се не поклања новац или новчани бонови. Међутим, данас је устаљен обичај да се уместо поклона предаје поклон-честитка са новцем, односно да се у некој продавници уплати одређена свота за коју ће даривана особа моћи да изабере оно што жели.
Kод поклањања цвећа, пак, постоји известан бонтон, али и правила при одабиру врсте цвећа и његове боје –
Цвеће се носи у папиру или целофану само до врата стана, а домаћици се предаје одмотано — поклањате цвеће, а не пакет. Женама цвеће предаје мушкарац. Обичај је да се поклања непаран број цветова, јер се паран носи на гробље. То не важи за букете од ситног цвећа. Избегавајте поклањање хортензија, хризантема и љиљана, јер се то цвеће такође обично носи на гробље.
Из истог разлога никада не купујте и не поклањајте вештачко цвеће. Верује се и да одређена боја цвећа има одређено значење (црвена — љубав, бела — невиност, жута — љубомора и томе слицно).
