Еколошки покрет “Оквир живота” из Мионице отпочео је пописивање аутохтоних сорти воћа и поврћа у Србији. Биолог Ивана Петровић, из ове организације, каже да је интересовање људи за старе сорте много веће него што су очекивали.
“Испоставило се да су многи за своју душу сакупљали старе сорте и већ дуго размишљали како да дају структуру томе што раде. Добили смо велики број података о томе шта гаје људи у Србији, које сорте имају, како их умножавају и слично. Направили смо добру базу података и сада на терену пописујемо стара стабла како бисмо сазнали које све сорте постоје, ко их гаји, да ли рађају, и слично, јер је то све веома битно за наставак рада банке семена”, наводи Ивана Петровић.
Чланови Еколошког покрета “Оквир живота” из Мионице планирају да на јесен у Београду одрже велику изложбу старих сорти и једну бесплатну калемарску школу у којој ће се калемити пре свега старе сорте.
У Србији је тренутно јабука најочуванији генетички ресурс, а осим ње, узгајивачи се доста фокусирају и на очување крушке.
“Делимично се чува и шљива, највише у ваљевском крају. Парадајз је атрактиван, првенствено зато што овај са пијаце није толико занимљив. Врло нам је драго да нам се јављају људи из Београда, који никада нису посадили ништа, а заинтересовани су да на тераси гаје неку малу културу, попут лука, чисто да оплемене свој простор и имају здраву храну”, каже Ивана Петровић.
Осим великог интересовања за Банку гена у нашој земљи, Ивана Петровић каже да су имали позиве из Мађарске, која је такође пољопривредна земља и има потребу за сличном организацијом семена аутохтоних сорти, као и позиве из Немачке.
Извор:колубарске
