Jezik je živa tvorevina svakog naroda i stalno se menja. Neke reči ulaze u upotrebu, druge izlaze, a ima i onih koje posle nekog vremena postanu potpuno zaboravljene.
Predstavljamo vam reči za koje mnogi od vas verovatno nisu nikad čuli. Zato, brišemo prašinu sa nekih od tih izraza i predstavljamo vam 20 srpskih reči koje su koristili stari Srbi, a čije značenje danas retko ko zna!
BRKLjAČITI – nejasno govoriti, mumljati, brondati
VAJKATI – žaliti se, kajati se; “Ne vajkaj se na život, već se vataj kakvog čestitog posla!” – veli narodna poslovica.
GEKNUTI – umreti, ali i propasti (finansijski)
DOST – prijatelj, a odatle je DOSTLUK – prijateljstvo
EGEDA – violina; “Sa svojom dvorskom muzikom (s egedama) i s nekoliko momaka … pošalje [ih] u crkvu te se venčaju” – Vuk Karadžić
ŽDREPČOVIT – konj koje je spreman za parenje, ali u prenesenom smislu i muškarac koji misli samo na “švrljanje i švalerisanje”
IZVANLjUDNIK – nečovek, čovek bez ljudskosti
JARA – velika vrućina ako se odnosi na vremenske uslove, ali može da znači i povišenu temperaturu tela, groznicu
LIPCAL – uginuo, obično se odnosi na životinju. Odatle je nastala reč “LIPSAO” sa istim značenjem
LjESAK – sjaj, odblesak; “Od ljeska zimskog sunca … izgledalo je to pivo prozirno” – Petar Pecija Petrović
MAKANjA – malo, sićušno dete, sitno “poput makova zrna”
NEKNjA – prekjuče
NjEGOVSKI – karakterističan za njega, njemu svojstven; “Proku je obeznanila njegovska, ljuta krv” – Veljko Petrović
OKNUTI – viknuti, dozvati nekoga
POLZA – Korist, dobitak, uspeh
ĆUTUK – glupak, budala
USRŽITI – učiniti da nešto skroz zahvati, da prodre u srž nečega
HRŠUM – povika, vikanje na nekoga, ljutnja (još i “RŠUM”)
CUBOK – iznutrica
DžAMBASIN – trgovac, prodavac (još i “DžAMBAS”)
