Стари српски обичај који и даље живи у Мионици: Свети записи у кори дрвета

0
1449

У оквиру колективних свечаности мионичког краја издваја се обичај под називом заветина или сеоска слава.

Занимљиво је да се у неким селима могу видети стари храстови, липе и друго дрвеће на чијим стаблима је урезан крст. Такво дрво зове се запис и  има централну улогу у обредима везаним за литије у оквиру сеоских слава.  Дрво постаје „запис“  чином освештења, при чему се у његову кору урезује, односно обнавља већ постојећи траг урезаног крста.

Pročitajte i  Како се некад поштовала слава: Домови су постајали цркве у којима се молило и били су отворени за путнике намернике

Запис је свето дрво и не сме се оскрнавити на било који начин. Главни део церемоније подразумева литију коју предводи свештеник. Литија обилази атар села и зауставља се код записа, где свештеник чита молитве. На запису се обнови урезан крст и дрво се окади. У току церемоније  одржава се и богослужење,  ломи се колач а након тога се припрема свечани ручак за учеснике литије и госте. Сеоске славе су најчешће у периоду од Ускрса до Петровдана.

Pročitajte i  Будите добар гост на слави: Како се правилно иде на славу

У мионичком крају овај обичај се годинама спроводи у селима Санковић, Кључ, Гуњица и многим другим. На Спасовдан у неким селима Мионице,  прави се крст од лесковог дрвета и ставља на све усеве.

Записи су били раније уобичајени у селима у којима није било цркве. Овај обичај је присуством свештеника и богослужњем  христијанизован, мада вуче корене из старих култова обожавања дрвећа.

Pročitajte i  Поучна прича: Пре него што некога осудиш, сети се да не знаш којим путевима је та особа прошла

Аутор текста: Ивана Ђурић, дипл. етнолог и антрополог

Inicijalizacija u toku...

POSTAVI ODGOVOR

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име