U okviru kolektivnih svečanosti mioničkog kraja izdvaja se običaj pod nazivom zavetina ili seoska slava.
Zanimljivo je da se u nekim selima mogu videti stari hrastovi, lipe i drugo drveće na čijim stablima je urezan krst. Takvo drvo zove se zapis i ima centralnu ulogu u obredima vezanim za litije u okviru seoskih slava. Drvo postaje „zapis“ činom osveštenja, pri čemu se u njegovu koru urezuje, odnosno obnavlja već postojeći trag urezanog krsta.
Zapis je sveto drvo i ne sme se oskrnaviti na bilo koji način. Glavni deo ceremonije podrazumeva litiju koju predvodi sveštenik. Litija obilazi atar sela i zaustavlja se kod zapisa, gde sveštenik čita molitve. Na zapisu se obnovi urezan krst i drvo se okadi. U toku ceremonije održava se i bogosluženje, lomi se kolač a nakon toga se priprema svečani ručak za učesnike litije i goste. Seoske slave su najčešće u periodu od Uskrsa do Petrovdana.
U mioničkom kraju ovaj običaj se godinama sprovodi u selima Sanković, Ključ, Gunjica i mnogim drugim. Na Spasovdan u nekim selima Mionice, pravi se krst od leskovog drveta i stavlja na sve useve.
Zapisi su bili ranije uobičajeni u selima u kojima nije bilo crkve. Ovaj običaj je prisustvom sveštenika i bogoslužnjem hristijanizovan, mada vuče korene iz starih kultova obožavanja drveća.
Autor teksta: Ivana Đurić, dipl. etnolog i antropolog
