Срем је био највише погођено подручје бивше Југославије под окупацијом такозване НДХ. Фашисти су народ мучили, убијали и присилно покатоличавали.
Фашистичка и марионетска Независна држава Хрватска основана је на делу окупиране Краљевине Југославије и уз помоћ Хитлерове Немачке постојала под вођством усташког режима од 1941. године до 1945. године. У историји је НДХ остала забележена по зверствима и геноциду које су припадници режима чинили над Србима, Јеврејима, Ромима, као и Хрватима неистомишљеницима, претежно комунистима.
У Музеју Срема посетиоци могу да виде изложбу „Априлски рат и први дани НДХ“ аутора Ненада Радмановића, кустоса Музеја Срема и иницијатора митровачког новинара Стева Лапчевића. У организацији изложбе Музеј је имао велику подршку грађана Сремске Митровице и локалне самоуправе.
У музејској поставци извршена је реконструкција комплетне политичке сцене Сремске Митровице уочи Другог светског рата, са свим актерима, сада већ историјским личностима, а затим је сачињена и потпуна реконструкција догађаја везаних за крај марта и десетодневни Априлски рат.
“Оно што ће, вероватно, посетиоцима бити најзанимљивије су војници Краљевине Југославије, али и наоружање окупаторских земаља. Успели смо да обрадимо тему формирања градских власти Независне државе Хрватске на територији Срема, са акцентом на Митровицу, у периоду трајања од прва два месеца, до лета 1941.године. Следеће године ћемо урадити и тематске изложбе формирања партизанских одреда у граду, као и чиновничког апарата”, рекао је за Тањуг кустос Музеја Срема Ненад Радмановић.
Он је додао да ће се обрадити и теме попут прогона Срба, Јевреја и Рома из Сремске Митровице и да ће то управо бити следеће године на годишњицу страшног страдања народа у граду.
Само за неколико недеља у августу и септембру 1942, злочинци усташке полицијско-казнене експедиције под командом Виктора Томића су поред градског православног гробља, на радиначким пољима и на савском насипу убиле више од 400 људи, док се укупне жртве Томићеве казнене експедиције на подручју Срема процењују на преко 6.000 невино убијених људи (махом Срба, али и Јевреја и Рома) и преко 10.000 послатих у логоре. Из саме Митровице убијена су тада најмање 404 лица.
“Драго ми је да се после осам деценија у нашем граду, готово по први пут, говори о јунацима Априлског рата и да смо се ми Митровчани сетили људи који су нас бранили на барикадама на Сави, Румској малт ии остатку града. Узели смо себи у обавезу да не допустимо да било ко ко је жртвовао себе за слободу овог града, никада не избледи у нашим сећањима. Ово је наша дужност”, рекао је иницијатор изложбе, новинар из Сремске Митровице Стево Лапчевић.
Почетком 1941. године трупе Вермахта су дошле до Сремске Митровице где су остаци краљевске војске бранили, додаје новинар, унапред изгубљено. Борбе у Митровици почеле су 10. и већ 13. априла су биле завршене. Водиле су се на неколико локација. Немачке војне јединице долазиле су из правца Петроварадина, Ердевика и Шида, и спајале се са јединицама које су касније формирале усташку јединицу која је долазила из Илока.
“Њихов задатак је био да из тог правца уђу у град, пролазећи кроз немачки део, где су дочекани као ослободиоци. Војска Краљевине Југославије је од елемената треће коњичке дивизије и седме Потиске дивизије, која се повлачила преко Ердевика, направила нешто што се називало комбиновани митровачки одред, који је био појачан припадницима Жандармерије и добровољцима”, казао је Лапчевић.
Људи су, како подсећа, штитили понтонски мост, како би се један део цивилног становништва из града повукао преко реке Саве у Мачву, како би избегли заробљавање.
”Борбе су кратко трајале, али су биле тешке. Командант града, мајор Војислав Мирковић, предао је власт проусташким елементима, повукао се, а онда смо имали то да су људи с једне стране гинули бранећи град, против војске која је била далеко квалитетније опремљена, а с друге стране у граду више није имало шта да се брани”, испричао је Лапчевић за РТВ.
Због велике подршке грађана и локалне самоуправе, велики број предмета у овој поставци уступили су Митровчани, на реверс Музеју, како би комплетирали изложбу.
Међу изложеном, налази се, поред војничких обележја, оружја и униформи, велики број предмета који су употребљавани у свакодневном животу, као што су писаће машине, фотоапарати, значке и фотографије.
Сама изложба се састоји из два дела. Први се односи на Други светски рат, а други је обухватио предмете из народа. Међу њима је и писаћа машина Лазара Рашовића, који је био председник митровачке општине између два рата, прогањан од стране усташког режима у граду. Ту је и орден Светог Саве, који је носио угледни Митровчанин, Јован Удицки, учитељ и просветни инспектор.
