Spolja izgleda kao i svaka druga šuma: visoke, kao strele prave omorike odavno nisu sečene. Tek kad se priđe, vidi se da se drvo odatle ne iznosi.I kad im vetar u dvorište donese suvu granu iz šume Gutavica, meštani sela Ugao, na kraju Pešterske visoravni, ne založe grančicu u šporet ili je zgaze u blato, nego je obavezno i pažljivo – vrate u šumu.
– Kad prođem kroz Gutavicu, obavezno na izlazu iz šume rukom pročešljam kosu da mi kakva grančica nije pala na glavu, da je slučajno ne odnesem kući. Nije se s tim igrati – kaže stari Šefket Hukić (65), čija je kuća na nekoliko stotina metara od ove šume.
Da li je šuma Gutavica, koja je odavno vakufska imovina i specijalni rezervat prirode, ukleta ili čarobna, to niko u selu ne zna. Da je sasvim neobična, posvedočiće vam svako iz sela. Spolja izgleda kao i svaka druga šuma: visoke, kao strele prave omorike odavno nisu sečene. Tek kad se priđe, vidi se da se drvo iz te šume ne iznosi.
– Jednom sam kao dečak u toj šumi odlomio granu da poteram stoku. Kad sam došao kući, otac me pitao odakle je grana, kad sam mu rekao, naredio mi je da se istog trenutka vratim u šumu i tamo ostavim granu! Niko ko je doneo nešto iz te šume svojoj kući nije se dobro proveo – kaže Šefket.
– Bio sam mali kad sam u Gutavici odsekao jelku i poneo je u školu. Odmah sam pao, dobro se ugruvao, znam da danima nisam mogao da idem u školu – priča Šefketov rođak Fadil Hukić.
Ni za građu
Građa iz Gutavice nekad se koristila za potrebe džamije u Uglu, poslednjih decenija ni za to…
– Sećam se, dolazili su neki Ivanjičani, računali „Srbi smo, nas se te priče ne tiču“, isekli su omorike, izvukli ih iz šume, a onda su počele da pucaju gume na njihovim kamionima. Nikakve vajde od te građe nisu imali. Posle su se pokupili i otišli – priča Fadil.
Šumom Gutavica kao specijalnim rezervatom prirode upravlja Medžlis IZ u Sjenici, čiji je predsednik efendija Mustafa Makić.
– Nije ta šuma ni ukleta ni čarobna. To je božja zadužbina, zadužbina za veru. I svakoga ko u tu šumu dirne brzo stigne božja kazna, i to na očigled svih – kaže efendija Makić.
Drvo ne bi odsekli ni za lek kada bi im trebalo
Vejsil Hukić ima 84 godine. U Gutavici ne bi odsekao drvo „taman kad bi za lek bilo“.
– Ko je tamo odsekao drvo, taj se ili razboleo ili poludeo. Jednome je grom udario u štalu koja je sagrađena drvima iz Gutavice. Drugome umalo nisu volovi stradali kad je pokušao da izvuče trupac iz te šume. Nije se tim igrati – kaže Vejsil Hukić.
Hukići iz Ugla kažu da su od starih slušali da je u sredini Gutavice, na brdu, u stara vremena bila crkva, da su verovatno tu bile zasađene jele, i da se šuma posle raširila.
Zoran Šaponjić Kurir
