На другој трибини у општини Раковица изнети алармантни подаци да међу починиоцима има и оних које полиција и по 20 пута приводи због насиља у породици
Није довољно само подизање и промена свести, потребна је промена понашања – порука је која се јуче чула на трибини у општини Раковица под називом „Утицај пандемије на насиље над женама у Србији“.
Жене су посебне
Весна Станојевић, координаторка Сигурне куће у Београду, навела је да ситуација током ванредног стања проузрокованог пандемијом није била ништа лошија када је реч о насиљу над женама.
– Имали смо један миран период, некако смо сви били фоксирани на здравље. Већ 2021. ситуација се мења и имамо пораст насиља. Жене морају да знају да нико није ничије власништво и да нико не сме малтене попреко да те погледа, а камоли да буде насилан према теби – навела је она и подвукла да Сигурна кућа није само место где жене могу да преспавају и да се хране, већ и место где с њима раде тимови психолога.
– Важно је да жена, када изађе из Сигурне куће, буде јача и сигурнија у себе. Жене морају да промене уверење и схвате да јесу посебне особе, да су квалитетне и вредне. То је наша мисија – поручила је она.
Павле Ћирковић из полицијске станице Раковица навео је да, осим жртава, насиље често пријављује и неко из њихове околине.
– Према Закону о спречавању насиља у породици, можемо да изрекнемо две мере – удаљавање из породице и забрану приласка жртви. Међу починиоцима често има људи који немају ни прекршајну, а камоли кривичну пријаву, али и вишеструких повратника. Дешавало се да смо и по 20 пута интервенисали – каже Ћирковић.
Психолошкиња Градског центра за социјални рад Валерија Арсић истакла је да је пандемија допринела да су жртва и насилник морали да бораве у истом простору.
– Уз то, контакти жртве с њеном мрежом подршке су били редуковани, а осим бојазни за здравље, имале су и бојазан од финансијске несигурности. Све је то додатно усложњавало њихову позицију – сматра она.
Бирај пажљиво
Говорећи о типовима насилника, специјална психолошкиња Весна Томић навела је да међу њима има психопата, алкохоличара, људи с ниском толеранцијом на фрустрацију и са смањеном контролом беса.
– Насупрот томе, жртве истичу када дају „објашњења“ да су с насилником јер га воле или су с њим због деце. Када је реч о последицама живота у таквом окружењу, јасно је да жртва остаје анксиозна, депресивна, повлачи се у себе, отежано комуницира с партнером, али и са околином – истакла је она, а као једину превенцију навела „покушај да се правилно изабере партнер“.
Социолошкиња Јелена Ризнић истакла је да вредности јесу оно што се најтеже мења.
– Постоји и идеологија неверовања женама, нарочито када пријаве насиље. Постоји читав механизам како се минимизира насиље које је жена доживела – рекла је она.
Трибина је одржана у склопу пројекта који подржава Секретаријат за социјалну заштиту Града Београда.
