Пред крај живота чувени Владета Јеротић рекао је да му је од свих српских писаца најдражи Милош Црњански. Његово дело описивао је као чисту поезију, а из пар кратких сусрета остале су занимљиве анегдоте које је Владета прибележио у свом дневнику.
Преносимо вам неке од њих.
“Пре неки дан дуго је плакала јер је Милош исцепао своју слику из младости коју је она нарочито волела. Пошто је ово испричала у његовом присуству, упитао сам га зашто је то урадио. Одмах је одговорио да не зна, -тако ми је дошло-, а онда мало злобно додао: -Зато што је сувише гледала у ту слику-, као да је хтео да каже: уместо мене садашњег , она хоће још да ме воли лепог из прошлости. Још је на све дошла накнадна опомена упућена мени: -Чувајте се жена!-
Приликом једне моје нове посете, када смо повели разговор о здрављу и медицини, рекао ми је: -Немам чему више да се надам, стигао сам до краја. Ничега се не бојим, још је страх остао само од моје жене. Видећете, ако дочекате, невероватно је шта се доживљава у осамдесет четвртој години, то се не може ни замислити, нити рећи, мора се доћи до тих година и онда знати. Гледам пре неки дан кроз прозор у сунце и уверено кажем себи: Дошло је пролеће. Још мало па ћу изаћи напоље-”
[Владета Јеротић, Неколико сусрета са Милошем Црњанским]
ОПАНАК
