Pred kraj života čuveni Vladeta Jerotić rekao je da mu je od svih srpskih pisaca najdraži Miloš Crnjanski. Njegovo delo opisivao je kao čistu poeziju, a iz par kratkih susreta ostale su zanimljive anegdote koje je Vladeta pribeležio u svom dnevniku.
Prenosimo vam neke od njih.
“Pre neki dan dugo je plakala jer je Miloš iscepao svoju sliku iz mladosti koju je ona naročito volela. Pošto je ovo ispričala u njegovom prisustvu, upitao sam ga zašto je to uradio. Odmah je odgovorio da ne zna, -tako mi je došlo-, a onda malo zlobno dodao: -Zato što je suviše gledala u tu sliku-, kao da je hteo da kaže: umesto mene sadašnjeg , ona hoće još da me voli lepog iz prošlosti. Još je na sve došla naknadna opomena upućena meni: -Čuvajte se žena!-
Prilikom jedne moje nove posete, kada smo poveli razgovor o zdravlju i medicini, rekao mi je: -Nemam čemu više da se nadam, stigao sam do kraja. Ničega se ne bojim, još je strah ostao samo od moje žene. Videćete, ako dočekate, neverovatno je šta se doživljava u osamdeset četvrtoj godini, to se ne može ni zamisliti, niti reći, mora se doći do tih godina i onda znati. Gledam pre neki dan kroz prozor u sunce i uvereno kažem sebi: Došlo je proleće. Još malo pa ću izaći napolje-”
[Vladeta Jerotić, Nekoliko susreta sa Milošem Crnjanskim]
OPANAK
