Sve što niste znali o kralju Petru I: Poslušajte jedinstveni tonski zapis kraljevog govora: Živela moja hrabra vojska, živeo moj mili srpski narod

0
2377

Na današnji dan, pre tačno 173 godine, rođen je kralj Petar I Karađorđević, jedan od najvoljenijih srpskih vladara, “narodni kralj”, “čika Pera” i čovek za čiju se vladavinu vezuje i nastanak prvih demokratskih institucija u Srbiji. U srpskom narodu ostao je zapamćen kao kralj Petar Oslobodilac, takođe poznat i kao Stari kralj.

Iako je o njemu dosta toga poznato, ipak, postoje i manje poznate priče i činjenice. Ovo su neke od njih:

kralj petar I 3

Bio je unuk Karađorđa i Jakova Nenadovića. Rođen je 11. jula 1844. godine kao peto dete Karađorđevog sina kneza Aleksandra Karađorđevića i kneginje Perside rođene Nenadović. Hrabar na svoje slavne pretke sa svojom vojskom i narodom prošao je preko Albanije, a umro je na gvozdenom vojničkom krevetu.

Učestvovao je u francusko-pruskom ratu 1870/71. i zbog ispoljene hrabrosti odlikovan je najvišim francuskim ordenom “Legija časti”, koji je, što je zaista retko među modernim vladarima, zaslužio na ratištu.

Pod imenom Petar Mrkonjić, komandovao je u bosansko-hercegovačkom ustanku protiv Turaka 1875. i 1876. godine ustaničkim odredom u Bosanskoj krajini. Četovao je pod pseudonimom Petra Mrkonjića, legendarnog hajdučkog vođe iz tog kraja.

Pročitajte i  Буди хуман као што је била Србија 1885: Овакав натпис стајао у је у Женеви у част нашем народу због У ИСТОРИЈИ НЕЗАПАМЋЕНОГ чина током ратовања

kralj petar I.jpg 2

Malo je ipak poznato da je ovaj kralj Petar po dolasku na čelo Srbije nakon Majskog prevrata živeo samo od plate koju je za svoj rad dobijao od Vlade. Od tog novca podizao je zadužbinu Karađorđevića na Oplencu.

Kralj Petar danas nema spomenik u srpskoj prestonici, ali je ostao jedini vladar koji je podigao spomenik običnoj seljanki i njenom sinu – borcu u Prvom svetskom ratu. U selu Slovac kod Lajkovca i danas postoji spomenik na kome piše: “Ovaj spomenik podiže Petar Karađorđević Makreni Spasojević, koja leži ovde, i njenom sinu Marinku, koji se večnim snom smiri u gudurama Arbanije”. Ova neverovatna priča zabeležena je u romanu Milovana Vitezovića “Čarape kralja Petra”.

Spomenik je vremenom srušen. Nikad se nisu otkrili počinioci. Međutim, dobri meštani podigli su novi u znak sećanja na kralja Petra i srpsku majku i srpskog junaka.
Spomenik je vremenom srušen. Nikad se nisu otkrili počinioci. Međutim, dobri meštani podigli su novi u znak sećanja na kralja Petra i srpsku majku i srpskog junaka.

Zanimljiv je bio i zahtev kralja Petra da se od desne drške Karađorđevog topa aberdara, koja je imala oblik delfina, napravi njegova kraljevska kruna. Napravljena je 1904. godine i tako ostvarila vezu novog kralja sa njegovim pretkom Karađorđem. Zanimljivo je i da je kruna iz Francuske, u kojoj je izlivena, u Beograd došla čuvenim Orijent Ekspresom. Inače, ovo je jedina kruna nekog srpskog vladara koja se danas čuva u Srbiji.

Pročitajte i  Градоначелник Бакић присуствовао обележавању дванаесте годишњице од оснивања Завичајног удружења "Далмација" из Суботице

Karađorđevići danas slave Svetog Andreja Prvozvanog, ali pre više od 120 godina Karađorđe se molio i sveću palio drugom svecu, Svetom Klimentu Rimskom. Karađorđevići su ovom svecu palili sveće i molili mu se sve do 1890. godine, kada je kralj Petar I Karađorđević odlučio da promeni slavu i da slavi Svetog apostola Andreja Prvozvanog, koji se obeležava 13. decembra! Čika Pera, kako su ga Srbi zvali, posle smrti svoje supruge, kneginje Zorke, zatražio je od srpskog mitropolita Mihaila da mu odobri da promeni slavu i da umesto Svetog Klimenta Rimskog počne da slavi Svetog apostola Andreja Prvozvanog jer je smatrao da ga do tada slavljeni svetac ne čuva dovoljno. Datum je verovatno izabrao jer su Karađorđevi ustanici na praznik Andreja Prvozvanog 1806. godine oslobodili beogradsku varoš.

Pročitajte i  Зашто је краљу Александру засметала тврђава Жрнов? Због градње Споменика Незнаном јунаку на Авали МИНИРАН ЈЕ древни српски град
Kruna kralja Petra, Narodni muzej Srbije
Kruna kralja Petra, Narodni muzej Srbije

Bavio se i prevodilačkim radom, na srpski jezik je preveo poznati esej “O slobodi” Džona Stjuarta Mila.

Kuća kralja Petra, ili Kraljeva kuća na Oplencu, izgrađena je kao kuća iz koje će se nadgledati radovi na izgradnji crkve Sv. Đorđa. Ubrzo po njenoj izgradnji, 1910. godine u kuću se sa poslugom uselio kralj Petar I, i u njoj boravio sve do 1915, kada je sa vojskom krenuo u povlačenje preko Albanije. U skladu sa vojničkom tradicijom Karđorđevića sahranjen je u njegovoj zadužbini, crkvi mauzoleju, na Oplencu, čijoj je izgradnji posvetio poslednje godine života. Preminuo je u 77. godini, 16. avgusta 1921.

Poslušajte jedinstveni tonski zapis kraljevog govora: “Živela moja hrabra vojska! Živeo moj mili srpski narod! Živeo kralj!”

Telegraf, Opanak

Inicijalizacija u toku...

POSTAVI ODGOVOR

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име