Свету тајну освећења уља (јелеја) понегде зову јелеј освећење или јелеосвећење, а у Русији соборованије (јер је по правилу врши сабор седморице свештеника, иако може и мањи број). Састоји се из више молитава свештеника и помазивања болесника освећеним уљем, кроз које делује Божија благодат за исцељење душе и тела. Овом Светом тајном лечи се тело од његове немоћи и чисти душа од њених грехова.
Као што је већ познато, седам је светих тајни. Неке су обавезне и свеобухватне за све вернике: Крштење, Миропомазање, Покајање и Причешће; Тајна Брака за већину верника, Свештенства за клир црквени; а Јелеосвећења за болеснике (телесне и духовне).
Света тајна јелеосвећења се може понављати више пута. На њој могу учествовати (по потреби и више пута годишње) сви верни, а освештано уље и брашно може користити сваки православно крштен и миропомазан верник. На посебан захтев, за ову Свету тајну болесник мора да се припреми покајањем и исповешћу својих прегрешења, а после или пре јелеосвећења причешћује се Светим Христовим Тајнама.
У наше време ову Свету тајну врше свештеници и појединачно, само на молбу верника и то углавном у време ванредних болести и већих искушења, а редовно се врши у току Великог и Часног Поста, на веће празнике и за време Божићног поста. Сви верни који учествују у Светој тајни јелеосвећења могу донети спискове укућана и сродника које предају свештенику.
ЧЕМУ СЛУЖИ ЈЕЛЕОСВЕЋЕЊЕ И ОД КАД ПОТИЧЕ?
„Ако је неко међу вама болестан, нека призове презвитере црковне, и нека се они помоле Богу за њега, па ће молитва праведника исцијелити оне које траже од Бога исцјељење.“ (Јак. 5, 14)
Овако Свети Апостол Јаков пише у својој посланици и управо то нам показује у којем времену и на који начин је установљена Света тајна Јелеосвећења (Тајна свештања масла). Црква је ову Свету Тајну установила полазећи и од речи Господњих, упућених Његовим ученицима када их је послао на проповед: Болесне исцељујте, губаве чистите… (Мт. 10, 8). Као потврда за ово служе такође речи светог Јеванђелисте Марка, који прича како су свети апостоли, када их је Господ послао на проповед, исцељивали болесне: И отишавши проповедаху да се покају. И демоне многе изгоњаху; и помазиваху уљем многе болеснике, и исцељиваху (Мк.6,12-13). Све ово сведочи о богоустановљености Свете Тајне Јелеосвећења. На основу црквених историјских споменика долазимо до закључка да је Света Тајна Јелеосвећења над болесницима обављана још у првим и наредним вековима Цркве Христове.
У Светој тајни јелеосвећења Бог Дух Свети, силази у помоћ када се живот човечији нађе у великој невољи и опасности од болести и немоћи. Окрепљује, снажи и лечи болесника. Циљ ове Свете тајне је опраштање грехова и повратак здравља оболелог. „Потом га нађе Исус у храму и рече му: Ето постао си здрав, више не греши, да ти се што горе не догоди“. (Јн. 5, 14). Вршење ове Свете тајне пренесено је на епископе и свештенике заповешћу апостола. Свети апостол Јаков пише сасвим јасно: „Болује ли ко међу вама, нека дозове старешине црквене, те нека читају молитву над њим и нека га помажу уљем у име Господње. И молитва вере помоћи ће болеснику, и подигнуће га Господ, и ако је грех учинио опростиће му се“ (Јк. 5, 14-15)
Ову Свету Тајну врше седморица свештеника, у цркви, ако болесник може да устане из постеље, или у дому, међу сабраним људима. У складу са тим и сам чин се састоји од седам читања из Апостола, седам читања из Јеванђеља, седам молитава и исто толико помазивања. Број седам изабран је у знак седам дарова Духа Светога, по примеру седам молитава пророка Илије којима је закључао небо, и седам погружења Немана Сиријанца у Јордану, након што се очистио од губе. У случају нужде Јелеосвећење може да обави и мањи број свештеника.
Ради савршавања Свете Тајне Јелеосвећења поставља се сточић и на њему суд са пшеницом или брашном, чија су зрна символ зачетка новог живота, оздрављења од болести и свеопштег васкрсења. Одозго се ставља „кандило празно“, то јест посуда у коју се улива јелеј, као видљиви знак благодати исцељења, и вино, као знамен Крви Христове која је изливена за наше спасење. Јелеј и вино се сједињују ради подражавања лека који је употребио милосрдни Самарјанин (Лк. 10, 30). Наоколо у пшеницу ставља се седам стручаца спремљених за помазивање (обавијених ватом); на сточић се такође полажу Јеванђеље и крст. Свештеници обучени у фелоне стају око сточића са упаљеним свећама у рукама. Свеће се дају и свима присутнима, почев од самог болесника. Цео чин може се поделити на три саставна дела:
1. Молебно пјеније,
2. Освећење јелеја и
3. Помазивање болесника јелејем.
Преостали јелеј се у случају оздрављења болесника спаљује у кандилу, а у случају смрти болесника њиме се крстообразно полива тело покојника. За сваког болесника овај јелеј се увијек поново освећује.
У случају да се очекује скора смрт болесника, Јелеосвећење се може извршити и у скраћеном виду.
У многим крајевима Србије се освештано уље и брашно употребљавати на следећи начин:
Освећеном брашну додати један колограм брашна (или више, ако је више укућана), умесити га са свежом водом, додајући мало освећене водице (Богојављенске или друге) и мало (највише једну супену кашику) освећеног уља и направити погачу. Погачу испећи и када се охлади исећи на комадиће – величине коцке шећера, и оставити на чист папир, дуже времена да се добро осуше. Осушене комадиће (слични нафори) ставити у папирну кесу, и следећих, препоручљиво 40 дана, уз појачану молитву, узимати свако јутро после јутарње молитве (и нафоре, ако има) по један комадић на таште, затим гутљај-два освештане водице (ако има) па тек онда узети уобичајени доручак или др. Остатак освештаног уља може се употребити стављањем неколико капи у јело, а ако је потребно и помазивањем оболелог дела тела. Освештане намирнице се могу поделити и са другим верницима који ће их по приложеном упутству са вером и молитвом употребити.
Једанпут годишње, тачније на Велики Четвртак, архијереј чини Јелеосвећење над здравима. Данас се ова пракса проширила те се Јелеосвећење врши и у остале дане. При том, помазивање се врши само једном, на крају чина.
