Pravoslavna crkva danas proslavlja praznika Sveta Tri Jerarha: Svetog Vasilija Velikog, Svetog Grigorija Bogoslova i Svetog Jovana Zlatoustog. Iako sva trojica imaju posebno svoj dan praznovanja, u XI veku za vreme cara Aleksija Komnena, ustanovljen je i ovaj zajednički praznik.
Naime, jednom se u narodu povela rasprava oko toga ko je od ova Tri Jerarha najveći. Jedni su govorili da je to Vasilije, Zbog njegove čistote i hrabrosti, drugi su uzdizali Grigorija zbog njegovog dubokog uma, a treći Zlatoustog zbog njegove krasnoračivosti i jasnoće u izlaganju vere. Ovi prvi su se, zatim, prozvali vasilijanima, drugi grigorijanima, a treći jovanitima.
Ovaj spor trajao je sve dok episkop evhaitski Jovan nije imao jednu viziju u snu: Prvo su mu se javila sva tri svetitelja, svaki ponaosob, a zatim sva tri zajedno. Tom prilikom su mu Tri Jerarha ovako poručila: Mi smo jedno u Boga, kao što vidiš, ništa nema u nama protivrečno… niti ima među nama prvog ni drugog.
Zatim su posavetovali episkopa Jovana da im napiše jednu zajedničku službu i da im odredi zajednički dan kada će se sva trojica slaviti. Spor se na taj način napokon rešio. Za zajednički praznik Tri Jerarha određen je 30. januar prema starom i 12. februar prema novom kalendaru. Ovaj dan je u crkvi obeležen kao crveno slovo.
U Grčkoj Tri Jerarha nisu samo crkveni praznik, već ga Grci smatraju i svojim najvećim školskim praznikom.
Među Srbima ovi sveci se smatraju zaštitnicima ljudi i životinja od mraza, hladnih i zlih vetrova. Po tome kakvi vetrovi duvaju tog dana, prognozira se kakvo će vreme u toku godine biti.
Čobani u zapadnoj Srbiji i Republici Srpskoj okupljaju se tog dana i sviraju u frule.
