SVETAC ZAŠTITNIK PORODICE: Kako su Srbi dobili krsnu slavu i počeli da slave svetitelje

0
2074
svetac

Svetac apostol Pavle je rekao da je  hrišćanska porodica j mala crkva . I kao što je svaki hrišćanski hram posvećen jednom svetitelju, koga slavi kao svoga zaštitnika, tako se i srpske porodice stavljaju pod okrilje jednog svetitelja, kome se kao svom molitvenom zastupniku pred Gospodom obraćaju, i koga kao zaštitnika porodice poštuju i redovno, s kolena na koleno, sa oca na sina, svake godine slave.

Krsno ime – slava, divan je izraz pravoslavne vere, koja je tako duboko usađena u srpskoj narodnoj duši. Slava je i naročito obeležje srpskog naroda, jer se proslavlja samo među Srbima (u celini uzev).

Šta je slava?

Naši preci primili su hrišćanstvo u devetom veku i, umesto dotadašnje idolopokloničke vere, prihvatili su veru u jednoga Boga. Prosvećeni hrišćanskom učenju, odbacili su  idolopokloničko prinošenje žrtava, upućivali su Gospodu molitve za zdravlje, sreću i napredak svoga doma i svoj. Iako su se Bogu molili svakoga dana, naši preci imali su jedan dan u godini, kada su zahvaljivali Bogu za sva dobra kojima ih je obdario. Toga dana oni su proslavljali uspomenu na onog hrišćanskog svetitelja, koga su naročito poštovali kao svog zaštitnika, čiji im je hrišćanski život bio primer koji su nastojali da slede. Tome svetitelju obraćali su se da pred Gospodom bude njihov zastupnik i tumač njihovih molitava.

Pročitajte i  Ava Justin Popović: Samo onaj ko se OVAKO ponaša može da kaže da je PRAVI SRBIN

Za svoje zaštitnike i molitvenike pred Bogom naši stari uzimali su Presvetu Bogorodicu, ili hrišćanskog svetitelja na čiji su se dan krstili -tj. primili hrišćanstvo (na dan rođenja ili telesne smrti svetitelja, ili na dan prenosa svetiteljevih moštiju).

 

Prosvećen, dakle, hrišćanskom naukom čovek je došao do saznanja da se Boga, koji upravlja svetom, ne treba plašiti nita mu se u strahu moliti, ako se živi po njegovim zapovestima. Ne iz straha već iz ljubavi čovek se obraća Bogu i proslavlja uspomenu na svetitelje u želji da, sledeći njihov blažen i bogougodan život.

Običaj prinošenja žrtava  nije se kod svih novokrštenih odmah  lako iskorenio.  Iako su primili hrišćanstvo, mnogi su i dalje nastavili da prinose žrtve zaštitnicima svoga doma i svoje porodice – hrišćanskim svetiteljima – kao što su i ranije, u idolopokloničko vreme činili. (Stoka, koja je bila namenjena kao žrtva svetitelju, dogonjena je crkvama kod kojih je i klana, a njeno meso služilo je za gozbu. Taj običaj održao se kod mnogih dosta dugo).

Pročitajte i  Свети пророк Јеремија -обичаји налажу да данас обавезно УРАДИТЕ ОВО

Tek je svetosavski pokret, duboko hrišćanski i narodni u isti mah, odigrao odlučujuću ulogu u konačnoj hrišćanizaciji Srba. Sv. Sava i njegovi sledbenici i misionari u srpskom narodu, energično pristupaju evanđeljskom prosvećivanju Srba. To je upravo poslednji stupanj hrišćanizacije srpskog naroda. Misionarska delatnost svetosavske Crkve, aktivna na svim poljima narodnog života, ispoljila se pre svega u borbi protiv ostataka mnogoboštva u narodu.

Ovim je bilo obuhvaćeno i proslavljanje krsnog imena slave. Zabranjeno je dotadašnje prinošenje žrtava, kao i priređivanje gozbi kod hramova. Određeno je da se u crkvama može proslavljati spomen na svetitelje samo onako kako to hrišćanima dolikuje, t.j. razni zemaljski plodovi mogu se prineti radi blagoslova, a ne radi prinošenja žrtve i gozbe.

Tako svetosavska Crkva ima odlučujući značaj u stvaranju krsne slave, ovakve kakva je ona danas.  Svetosavskoj srpskoj Crkvi pošlo je za rukom da stvori današnju krsnu slavu kao isključivo srpsko-pravoslavnu i crkveno-narodnu porodičnu svečanost.

Tvorci slave, onakve kakvu je danas imamo su, dakle, Sv. Sava i njegovi neposredni učenici. Otuda i činjenica da samo Srbi, koji su od XIII veka neprekidno pod odlučujućim duhovnim uticajem svetosavske Crkve, danas imaju krsnu slavu. Slava je, dakle, jedan vid misionarske delatnosti svetosavske Crkve, jedan oblik njene borbe protiv idolopoklonstva, za potpunu evanđelizaciju srpskog naroda u srednjevekovnoj Srbiji.

Pročitajte i  Данас је Ђурђевдан, слава Христовог војника који је штитио хришћане

Poučen od svoga prvog arhiepiskopa i njegovih sledbenika, i prihvativši način proslavljanja krsnog imena koji je on odredio, srpski narod je zatim vekovima tako proslavljao, a tako i danas treba da slavi.

Proslavljanje slave u njenom prvobitnom obliku  postojalo je  ne samo u srpskom narodu, već i kod drugih pravoslavnih naroda. Ali, kod ovih naroda tokom vremena proslavljanje krsnog imena zamenjeno je proslavljanjem dana rođenja pojedinih članova porodice, ili dana onih svetitelja čija imena oni nose.  Tako da je proslavljanje slave prešlo u proslavljanje rođendana i imendana (slavu slavi još izvestan deo Bugara, Rumuna i Arbanasa, mada ne onako kako slavu proslavljaju Srbi). Slavu su stalno slavili jedino Srbi ma gde se oni nalazili, i to ne samo pravoslavni Srbi. Slava se nalazi i kod Srba rimokatolika (u Boki, Konavlima, Hercegovini, Dalmaciji, Sloveniji) pa i kod onih rimokatoličkih porodica čiji su preci bili Srbi. Otuda je i nastala ona narodna izreka: “Gde je slava tu je i Srbin”.

Sveti Nikola- Svetac zaštitnik mnogih srpskih porodica
Sveti Nikola- Svetac zaštitnik mnogih srpskih porodica

Izvor: www.rastko.rs

Inicijalizacija u toku...

POSTAVI ODGOVOR

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име