Тројице, Духови или Педесетница је хришћански празник којим се прославља силазак светог Духа на апостоле у Јерусалиму, 50 дана након Христовог Васкрсења. Одатле и израз прослава Педесетнице.
Овај празник се слави и као дан рођења цркве, јер се у Делима Апостолским говори да су су апостоли пуни Духа Светога говорили тако да су их могли разумети људи свих народа и језика, а мноштво се „дало крстити те су примили Духа Светога“.
ОБИЧАЈИ НА СВЕТУ ТРОЈИЦУ
Обичај је да се на овај дан уносе свежа трава и цвеће у цркве и храмове. Након литургије служи се вечерње. На њему се клечи и плету венци од траве и цвећа. Испелетени венци се носе кући и стављају поред иконе и кандила.
Такође, влада уверење да у периоду око овог празника треба да манастире обилазе особе које би нарочито требало да траже опрост грехова или оне којима је лек неопходан.
Пожељно је обилазити манастире који носе назив овог великог празника, а из њих треба понети освештену водицу, јер то обезбеђује хармонију у дому.
ВЛАШКИ ОБИЧАЈИ
У источној Србији дан уочи самог празника, на дан Тројица и дан после, верује се да Влахиње најбоље проричу судбину. Тада бају водицу за скидање чини, предвиђају будућност и праве биљне мелеме за излечење и напредак.
У Хомољу и Тимочкој крајини, између два уторка око Тројице, организују се поворке.
У једној од њих – “краљици”, учествују најлепше девојке у селу. Оне представљају русаљке, виле које су настале од душа преминулих девојака и утопљених жена, покопаних без уобичајених погребих обреда.
Омиљено место на коме се русаљке окупљају су крошње дрвећа, па се зато не препоручује пењање по дрвећу да се не би узнемириле и запоселе особу.
Једино што вас од русаљки може заштитити је чен белог лука или пелина.
(Wikipedia/bastabalkana/svetigora)
