Vernici danas slave Svetog Lavrentija.
Veruje se da je Sveti Lavrentije lečio slepce, te je među narodom veoma poštovan svetac.
U vreme najvećih progona vernika Sveti Lavrentije bio je arhiđakon hrišćanske zajednice. Brinuo se o siromašnima i čuvao je i nadgledao imovinu crkve.
I pored velikih i stravičnih progona, Sveti Lavrentije nije odustajao od hrišćanstva ni napustio veru hristovu.
Pred vlastitu smrt papa Sikst mu je rekao da će biti podvrgnut strašnom mučenju i poniženju.
Međutim, Sveti Lavrentije ostvarenje ovog proročanstva podneo je sasvim mirno.
Sakrio je sve crkvene spise i dragocenosti, da se nevernici ne bi dočepali njih, pa je u narodu ostao zapamćen i kao zaštitinik bibliotekara.
Prava čuda Svetog Lavrentija nastupila su tek pošto je bačen u tamnicu. Veruje se da je samo dodirom ruke zatvorenike izlečio od slepila. Zbog svojih čudotvornih dela, bačen je na teške muke. Ni u tim trenucima nije se odrekao Hrista, a čak je i cara savetovao da se odrekne lažnih bogova. Zbog toga je stavljen u gvozdeni sanduk ispod koga je založena vatra.
Pekući se na ognju, Sveti Lavrentije zahvaljivaše Bogu i rugaše se caru zbog neznaboštva. Neki onovremeni spisi čak govore o tome da je u jednom momentu svojim mučiteljima rekao: “Ova strana je gotova, okrenite me i zagrizite!”. Tako je i umro, nepokoleban u svoja uverenja. Zbog toga što je uvek bio vedrog i veselog duha, čak i u trenutku svoje smrti, narod veruje da se danas treba što više smejati.
Postoji još jedan zanimljiv običaj vezan za dan Svetog Lavrentija. Pošto je avgust, kada pada i njegov dan, poznat po kišama meteora koje šaraju i ulepšavaju nebo, stari su od davnina govorili da su to zapravo “suze Svetog Lavrentija”. Veruje se da, ko god noćas vidi zvezdu padalicu, može tražiti od ovog svetitelja ispunjenje jedne želje. I on će je sigurno uslišiti.
