Vojnik Kalistrat, rodom iz Kartagine, imao je pretka Neokora, koji je u vreme Hristovog raspeća i vaskrsenja bio u Jerusalimu i kao svedok tih događaja postao i sam hrišćanin.
Kad se vratio u svoj rodni grad Kartaginu, Neokor je preveo u hrišćanstvo celu svoju porodicu. Tako je i njegov potomak Kalistar bio odgojen u hrišćanskom duhu.
Imao je tu nesreću da je bio vojnik u Vizantiji u vreme cara Dioklecijana kada je preuzet najmasovniji progon hrišćana radi njihovog potpunog zatvaranja. Jednom dok se tajno molio, kolege oficiri koji su ga videli i prijavili ga komandantu.
Kada je njegov narednik Persentin otkrio da je hrišćanin, dao je naredbu da ga prebiju, a potom bace u more.
Vojnici iz njegovog puka su ga krvnički isprebijali, a zatim čamcem odvezli na pučinu Sredozemnog mora, gde su ga i izbacili.
Kaže se da se Kalistar, sutradan, vratio živ i zdrav, hodajući po vodi.
Međutim, na opšte čuđenje svih, Kalistrat se nije udavio što je nateralo 49 vojnika da počnu da veruju u moć hrišćanskog Boga. Besan, komandant ih je sve bacio u tamnicu i nastavio mučenje. Kako nijedan od vojnika nije hteo da se odrekne svoje vere, na kraju su svi ubijeni.
Legenda kaže da je u tom trenutku čitav kraj pogodio čudesni zemljotres koji je doveo do masovnog napuštanja paganizma i primanja hrišćanstva.
Sveti Kalistrat je uhvaćen i postradao je 304. u Vizantiji zajedno s još 49 vojnika. U Crkvi im se svima drži zajednički pomen kao mučenicima stradalim zbog vere u Hrista. Sveti Kalistrat je slava veoma malog broja porodica, a između dva svetska rata svoje svečare je imala u Beogradu. Veoma je moguće da je i to jedna od slava koje su uzete ili kao zavet ili kao zahvalnost za izbavljanje od nesreće ili teške bolesti.
