Предање каже да ће свима онима који се Светом Нестору данас искрено помоле бити испуњена свака жеља
Српска православна црква и верници данас славе Светог мученика Нестора, ученика Светог Димитрија, чији смо дан славили јуче.
Ево приче о младом хришћанину Нестору! Цар Максимилијан (240-310) уживао је у гладијаторским борбама, а његов љубимац био је непобедиви џин – гладијатор Лије. Kада би понестало добровољаца за борбе, Лију су у арену изводили хришћане, које је убијао са садистичким задовољством. Млади хришћанин Нестор више то није могао да трпи и одлучио је да изађе на мегдан џину Лију.
Претходно је отишао у посету свом учитељу, утамниченом Светом Димитрију, од кога је тражио благослов. Рекао му је да више не може да слуша о зверствима гладијатора и да је спреман да се бори са Лијем и погине. Димитрије је благословио младића и рекао му: “Лија ћеш победити, али ћеш за Христа пострадати”.
За Лијеве борбе направљена је посебна сцена, налик тераси на стубовима, а испод, око терасе, пободена су копља са оштрицама увис. Лије је, када би победио у рвању, противнике са терасе бацао на копља, док је публика одушевљено клицала уживајући у мукама умирућег, који се увијао на копљима.
Борба је окупила много публике, а присуствовао је и цар Максимилијан. Окупљени су одвраћали Нестора и унапред жалили јер ће погинути у мукама, али се он прекрстио, рекавши: “Боже Димитријев, помози ми”.
Нестор је победио до тада непобедивог гладијатора, бацио га на копља на којима је џин убзо умро у мукама. Нестор се прекрстио се пред царем и публиком и узвикнуо: “Нека живи Бог Димитријев”, док је народ викао “Велики је Бог Димитријев”.
Цар Максимилијан је био постиђен и уплашен од могуће побуне осокољених хришћана и зато је наредио војницима да убију и Нестора и Светог Димитрија, који су тако завршили свој земаљски живот 306. године после Христа. Нестора су посекли мачевима, Светог Димитрија гађали су копљима.
Предања кажу да је многе градове избавио од аждаја и других проклетиња. Kако је убијао једног по једног змаја, из њега су излазили гуштери и остала гамад.
Обичаји и народна веровања
У појединим деловима Србије на овај дан не отварају амбаре и не дирају кош са житом да не би мишеви затирали усеве.
Легенда из Подриња каже да су Стојану Девићу Турци из Добоја отели најстарију кћер, лепотицу. Несрећни отац кренуо је пешке за њима у потеру, али није могао да их стигне. Опрхван тугом, наставио је да иде путем, када се пред њим нашао човек у црној ризи (монашкој мантији) на белом коњу.
Стојан га је богобојажљиво поздравио, а овај, скидајући капуљачу, упита Стојана шта га мучи. Стојан му је испричао шта се догодило, а незнанац га је позвао да узјаше истог коња иза њега.
Њих двојица су тада полетела заједно увис и у трену престигли Турке. Kад су Турци видели небеског коња, пали су треснувши главама о земљу.
Свети Нестор, он је био тај незнанац у црној мантији на белом коњу, ниједном Турчину није опростио живот, него их је све посекао, а Стојанову ћерку избавио.
Затим је узео два турска коња, намазао их чудотворним травама и онда су сво троје полетели до Дрине.
Предање каже да ће свима онима који се Светом Нестору искрено помоле бити испуњена свака жеља.
(Kурир.рс/Wикипедиа/Yоутубе)
