Данас славимо Светог Василија Великог: Хришћанског светитеља чија се служба врши чак 10 пута годишње, као и сваког 14. јануара

0
4055
Autor: Nepoznat - http://www.sedmitza.ru/index.html?sid=883&did=49554&p_comment=belief, Javno vlasništvo, https://commons.wikimedia.org/w/index.php?curid=4219822

Свети Василије Велики обележава се у Србији истог дана кад и Обрезање Господње одн. Мали Божић – Православна нова година.

Ово је велики празник, обележен црвеним словом, а у Богослужбеном уставу знаком великог празника (црвени крстић у црвеном кругу), што значи да је у првој од шест група у које су рангирани сви црквени празници у години. Архиепископ Василије, назван је Великим због својих заслуга и сматра се учитељем васцеле Цркве, оцем источног монаштва, браниоцем вере од јеретика.

Свети Василије Велики рођен је у месту Кападокији, око 330 године, од оца Василија и мајке Емилије, а у време цара Константина Великог. У седмој години родитељи његови, дадоше га у школу, где он, због бистрине свог ума изучи филозофију за пет година и оде у Атину, где настави своје школовање. Изучавао је све светске науке тога времена (филозофију, астрономију, реторику). Школски другови су му били Григорије Богослов и Јулијан – цар одступник.

Pročitajte i  Најбољи рецепт за традиционални ђувеч: Лагано јело пуно поврћа, идеално за вреле летње дане

Крстио се у зрелим годинама, на реци Јордану заједно са својим бившим учитељем Евулом. Био је пуних десет година епископ Кесарије Кападокијске, поставши велики поборник православља, одлика моралне чистоте и верске ревности, те се стога с правом назива Велики (св. Василије Велики). Упркос свему, постао је чврст стуб Цркве Христове и назван је Пчелом Цркве Христове, која носи мед вернима и жаоком својом боде јеретике.

Pročitajte i  Ко је Србин и српскога рода данас слави Видовдан, дан када је цар Лазар изабрао небеско царство уместо земаљског

Сачувана су многа његова дела, богословска, канонска, апостолска, као и служба названа по његовом имену. Она се служи десет пута годишње и то: 1. (14. јануара), уочи Божића, уочи Богојављења, у све недеље Часног поста (осим Цветне Недеље), на Велики петак и на Велику Суботу.

По природи веома болешљив, поживео је свега педесет година. Свој земни живот скончао је 1. (14. јануара) 379. године, преселивши се у Царство Христово.

Pročitajte i  Пилеће пљескавице са поврћем: Ручак готов за трен, а прилог вам није ни потребан

Васиљевдан се код Срба слави као крсна слава, а код Грка и Руса као имендан.

Код Срба се поводом Светог Василија припрема посебан колач – василица. Код Грка је сличан колач назван “василопита”.

У српској кнежевини су у XIX веку овога дана одржаване народне скупштине, а у Хиландару је обичај да бива годишњи сабор стараца.

 

Inicijalizacija u toku...

POSTAVI ODGOVOR

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име