Светиње српске престонице: Саборна црква, Ружица – најстарија црква града и Свети Марко

Осим Храма Светог Саве, главни град Србије поседује бројне цркве које заслужују да буду посећене, а следи најужи избор оних без којих посета Београду не би требало да се оконча.

Саборна црква

Саборна црква Светог Архангела Михаила у Београду

Црква Светог архангела Михаила једна је од највећих црквених објеката који су подигнути у кнежевини Србији (1815-1882) и једна од најстаријих цркава у Београду. Подигнута је преко пута зграде Патријаршије и национални је симбол осамостаљивања и ослобађања од турског ропства.
Правоугаона, издужена основа допуњена је звоником на западу и полукружном олтарском апсидом на истоку. Зидана је опеком са кречним малтером, а међу архитектонским елементима распознају се решења касног барока и класицизма.
Иконе најрепрезентативнијег класицистичког иконостаса у Србији и већину композиција на сводовима и зидовима извео је један од најзначајнијих домаћих сликара 19. века, Димитрије Аврамовић. Посебно је вредна пажње ризница у којој се чувају златарска остварења, крстови, одежде и иконе. У цркви се налазе и гробови Милоша и Михаила Обреновића, реформатора српског језика Вука Стефановића Караџића и просветитеља Доситеја Обрадовића.
За саборну цркву се везује анегдота из периода ливења звона. Београдски везир Хусеин-паша припретио је војводи Петру Цукићу задуженом за постављање звона смрћу, уколико изврши започето. Војвода је одговорио: „Знам да ћу погинути од турске руке ако звоно подигнем или од руке свога господара ако исто не учиним“. Изабрао је прву опцију…

Pročitajte i  Са манастирске трпезе: Посне макароне са туњевином готове за десетак минута

Црква Светог Марка

Црква Светог Марка, Фото; Марко Ђукић

Једна од најлепших цркава престонице изграђена је на Ташмајдану у српско-византијском архитектонском стилу. Здање је настало према пројекту Петра и Бранка Крстића у периоду од 1931. до 1940. Куриозитет је да у моменту подизања, на територији Југославије није постојала већа православна црква.
Патрон цркве је апостол и јеванђелист Марко, који је и представљен у мозаику изнад главног улаза од стране сликара Вељка Станојевића (1962).
Архитектонско решење и фасада израђени су по узору на велику српску светињу Грачаницу. Црква има основу двоструко уписаног крста, петострану олтарску апсиду, пет купола и звоник. За фасаду су коришћене две врсте камена: светли пешчар и црвени камен из околине Параћина.
За мермерни иконостас заслужан је архитекта Зоран Петровић (1991-1992), а црква поседује и једну од најрепрезентативнијих збирки икона из 18. и 19. века. У њој се чувају и мошти цара Душана, краља Александра Обреновића и краљице Драге Машин.
Црква Светог Марка се сматра, после Храма Светог Саве, најмонументалнијом грађевином позног периода националног стила.

Pročitajte i  Питање које мучи хришћане: Да ли су у току поста дозвољени брачни сексуални односи?

 Богородичина црква Ружица

Богородичина црква Ружица на Калемегдану, фото: Марко Ђукић

Иако нема поузданих детаља о тачном датуму нити ко је учествовао у изградњи, Ружица се сматра најстаријом црквом Београда. Подигнута је на Калемегданској тврђави на месту старе цркве истог имена из доба деспота Стефана Лазаревића (1377-1427), коју су порушили Турци при освајању Београда. Садашња грађевина је у 18. веку била магацин за барут, а од 19. века војна црква.
Према народном предању побожне сестре Ружица, Марица и Цвета подигле су свака по задужбину у Београду и наденуле им своја имена. На основу другог извора, назив Ружица потиче од паганског празника Розалије за време кога су се учесници у светковини посипали латицама ружа.
Будући у прошлости војно светилиште, црква поседује полијелеје (лустер налик на свећњак) израђене од трофејног оружја из Првог светског рата. Пред улазом су две статуе изливене од топовских чаура: ратник из времена цара Душана и пешадинац из Балканских ратова.
Живопис у цркви извео је 1938. руски сликар Андреј Васиљевич Биценко. Осим светитеља, на зидовима су представљени и владари: руски цар Николај ИИ и краљеви Петар и Александар Карађорђевић.
Надомак цркве налази се и Капела Свете Петке подигнута 1937. по пројекту Момира Коруновића, на месту чудотворног извора, а у част премештања светитељкиних моштију у Београд.

Pročitajte i  Да ли верујете у „знакове на путу“? Која су то знамења која су поштовали наши стари: шта је лош а шта добар знак?

Извор: Београд за љубитеље уметности, текст: Катарина Хаџи-Минић

Радост за жене: Пролећно цвеће које ће вам улепшати башту и терасу

Једна од главних ствари којој се жене највише радују...

5 феномелних торти без јаја и млека: Богате и укусне. И за посне и за мрсне дане

Шарена торта500 грама шећера 500 грама млевених ораха 1 - 2...