Sve popularnija serija Dragana Bjelogrlića “Senke nad Balkanom” svake nedelje nas iznova intrigira svojom sadržinom. Ovog puta u središtu zapleta našao se predmet za kojim su žudeli svi vladari sveta…
Reč je o koplju sudbine kojim je Golgoti proboden Isus Hristos na krstu. Njega je proboo Gaj Kasije Longin, centurion, između četvrtog i petog rebra. Legenda kaže da je, nakon što je to učinio, iz Hristove rane potekla krv i poprskala lice tada slepog Gaja Kasija, usledčega je odmah progledao.
Verovalo se da će, svako ko se dokopa svetog koplja, vladati svetom. Legendu o svetom koplju iskoristio je i srpski reditelj za novu epizodu “Senki nad Balkanom”. Misterija ovog predmeta, kako za “Alo” tvrdi verski analitičar Draško Đenović, ne treba mešati sa Crkvom, jer se ona ne bavi ovim pitanjem.
“Ovo nije religiozno pitanje, više je mitološko. Hrišćanska crkva bavi se Svetim pismom, a ne templarskim pričama. Ovim se bave tajna društva, a i nema nikakve veze s hrišćanskom crkvom. Ne bi ga ni uzimao niko za ozbiljno da Braun nije napisao “De Vinčijev kod”. Znate, ljudi veruju u svašta, idu kod vračara i to nema veze s zvaničnom Crkvom”, tvrdi Đenović i dodaje:
“To što je Hitler jurio za njime, stvar je lične opsesije. Moj stav je da je reč o legendi koja s vremena na vreme ispliva na površinu, a klinci, ali i neki stariji “pale se” na takve stvari. Misle da je to super jer žude za paranormalnim predmetima”.
Gde se krije ovo sveto koplje, odn. njegov vrh, ni danas se poudano ne zna. Za njegove vlasnike utrkuju se tri grada – Vatikan, Beč i Agaršpat.
Sveto koplje u Vatikanu čuva se ispod kupole Bazilike Svetog Petra. Prvi put ga je spomenuo hodočasnik Antonin od Pjaćence 570. godine, pošto su Persijanci osvojili Svetu zemlju i polomili koplje na dva dela, njegov vrh je otišao u Carigrad, gde se čuvao u Crkvi Svete Sofije, a posle u Crkvi Device Faroske.
Latinski car Konstantinoplja Baldvin II uzeo ga je za sebe pošto su krstaši osvojili prestonicu Vizantije, a kasnije ga je prodao francuskom kralju Luju Devetom.
Pošto je zaista bio svetinja za koju su ga smatrali, pao je u ruke Osmanlija kada su zauzeli Carigrad. Sultan Bajazit II poslao ga je papi Inoćentiju Osmom kako bi ga ohrabrio da njegovog brata nastavi da drži u zatočeništvu.
Papa Benedikt Četrnaesti sredinom 18. veka uporedio je crtež pariskog vrha u prirodnoj veličini s onim koje je u Rimu, zaključivši da su ova dva objekta nekada formirala jedno oružje.
Koplje sudbine, koje se čuva u Beču, u carskoj riznici u palati Hofburg, došlo je u posed Svetog rimskog cara Otona Prvog u 10. veku, ali je njegov put do Nemačke potpuno nepoznat. Ono se 1273. prvi put koristi u obredu krunisanja cara, a 1350. je po sredini prevučeno zlatnim naglavkom.
Kada je Hitler anektirao Austriju, relikvija je završila u Nirnbergu. Navodno je nestalo tokom Drugog svetskog rata, sve dok ih američke trupe pod komandom Džordža Patona nisu pronašle i vratile u Beč.
Drevni Vagaršapat, jedna od istorijskih prestonica drevnih kraljeva ovog naroda, dom je trećeg koplja za koje se veruje da je sudbinsko oružje kojim je proboden hrišćanski mesija. Sredinom 17. veka francuski putopisac Žan-Batista Tavernije bio je prvi zapadnjak koji je video ovo koplje u Jermeniji.
Rusi su početkom 19. veka osvojili manastir i svetinju praktično ukrali, prebacivši je u Tbilisi, koji je tada bio deo Ruskog carstva. Kasnije je ipak vraćen Jermenima.
Alo
