Jeromonah Pavle, arhondar manastira Dionisijat koji posećuju Svetu Goru, pozivajući se na reči Svetog Vasilija Velikog govori o desetogodišnjem uzrastu kao vremenu za prvu ispovest dece.
Po rečima Starca Nikodima, učenika arhimandrita Heruvima Karambelasa, dečija ispovest može početi i u ranijem uzrastu: „Ako dete samo oseti potrebu da se pokaje – takvo stremljenje je potrebno podstaći. Čak ako i na ispovesti kaže nešto što nije suštinski važno“.
Ostali oci imaju ovakav stav prema ispovesti dece-
Iguman manastira Svetog Pavla arhimandrit Partenije (Murelatos) smatra da se prva ispovest može dogoditi čak i sa tri godina: „Što dete ranije počne da živi duhovnim životom, to je bolje. Najefikasnije vaspitanje je upravo u ranom uzrastu. U Grčkoj postoji izreka: ‘Kako naučiš svoje dete, tako ćeš i dobiti’. Potrebno je objasniti detetu šta je Ispovest. Deca mogu da se ispovedaju već sa tri godine. Učestvujući u toj ali i u drugim Tajnama, dete će jačati u veri.
Roditelji mogu deci da daju materijalnu hranu, a duhovni otac će im dati duhovnu hranu. Upravo takva deca izrastaju u prave ljude, umeju da slušaju starije i žive blagodatnim životom Crkve.
Ispovest je važna zbog pokajanja –
Dokument na kome nema nikakvog pečata ništa ne vredi. Tako i je sa čovekom. U Tajni ispovesti on dobija pečat Svetoga Duha. Da, mališan i nema grehove, ali kada smireno klekne na kolena pred Krstom i Jevanđeljem i kada mu sveštenik na glavu stavi epitrahilj, pročita molitvu za oproštaj grehova, on dobija blagodat od Gospoda.
Dete koje potpuno učestvuje u crkvenom životu, zaštićeno je sa svih strana, ispunjeno blagodati i radosti“. Ispovest ne treba da bude dodatak za Tajnu Pričešća. Pokajanje predstavlja samostalnu Tajnu koja treba da se vrši onda kada čovek oseća neophodnost u njoj, a ne pred svakim pričešćivanjem Svetih Hristovih Tajni.
Poznati svetogorski duhovnik – Starac Makarije (duhovnik kelije Maruda) naglašava:
„Zločin je nasilno odvođenje deteta na ispovest. Takođe, nije dopušteno voditi na ispovest dete koje nije spremno za ovu Tajnu. Ne sme se pokajanje pretvarati u formalnu naviku. Dete treba da shvati zašto se ispoveda, u čemu je duboki smisao pokajanja, drugih Tajni i duhovnog života u celini. Ako ne bude svesno smisla Tajne, već bude imalo odnos prema tome kao prema nekoj formalnosti koja je neophodna da bi došao do Pričešća ili radi moralnog opravdanja, u nekom trenutku može i da se udalji od Crkve. Ovde može da se desi i sledeće: nakon što tokom mnogo godina, nakon grehova tipa „nisam slušao mamu i tatu, posvađao sam se sa bratom, nisam radio domaće zadatke“ dođu ozbiljnija iskušenja i padovi (dete koje nije postalo svesno šta je pokajanje) može da ih sakrije na ispovesti, bojeći se da ne padne u očima svog duhovnog oca. Sledeći korak može biti odlazak iz Crkve“.
Starac Makarije podseća da istinsko pokajanje ne predstavlja „raportiranje o moralnim padovima za određeni vremenski period, nije pokušaj da se olakša savest, već želja da se čovek promeni i potpuno posveti Bogu.“
Uzrast prve ispovesti kod deteta određuje se individualno –
Učešće deteta u tajni Ispovesti moguće je uz uslov da ga roditelji ne vode prosto na ispovest, već da mu objašnjavaju smisao i značaj pokajanja. Pritom je potrebno uzeti u obzir da se uzrast prve ispovesti za svako dete određuje individualno.
Prenosimo i reči arhimandrita Nifonta, monaha svetogorskog manastira Vatoped:
„Dužni smo da naučimo decu molitvi, da mogu da opšte sa Gospodom. Glavno je moliti se za svoju dečicu. Tamo gde reči ne mogu ništa da učine, treba pasti na kolena i moliti Majku Božiju i Gospoda Isusa Hrista da uzmu decu pod Svoj pokrov, da iz zaštite, prosvetle njihove duše. Majka Božija uvek čuje molitve koje ishode iz ljudskih srca.“
Za PravoslavniRoditelj.org preveo: Stanoje Stanković
Ruski izvor: Pravoslavie.ru i Agionoros.ru
