Srpski publicista, socijalista, književni kritičar, filozof i politički aktivista Svetozar Marković (1846 — 1875) u svom delu “Srbija na istoku” (koje se danas, nažalost, retko citira) ostavio je jedan od najtačnijih opisa srpskog patrijarhalnog društva. “Srbija na istoku” raspravlja o društvenim, ekonomskim i političkim problemima Srbije sa socijalističkih pozicija. Svetozar Marković svu svoju delatnost usmerio je u pravcu rešavanja političkih problema i pripreme masa za ostvarivanje građanskih prava revolucionarnim putem. Za svojih proživljenih 29 godina pokušao je da izazove i potpuni preokret u srpskoj književnosti, objavivši članak “Pevanje i mišljenje”, a potom i raspravu “Realni pravac u nauci i životu”.

Odlomak iz dela “Srbija na istoku” možda ponajbonje govori o njegovom društveno – političkom zalaganju. Svetozar Marković se bavio problemom samouprave tako što je birokratskom režimu, u kome je video uzrok gotovo svih nedaća srpskog naroda, suprotstavio sačuvane tradicije o zadružnom i samoupravnom životu, i u njima našao jednu od osnova društvenog preobražaja. Bio je za lokalnu samoupravu (komunalno uređenje) gde bi osnovnu ćeliju društva činile seoske zadruge sa svojim patrijarhalnim odnosom među članovima. Svetozar Marković je u Srbiju uneo socijalističke ideje, ali kako ona nije bila industrijska zemlja već zemlja seljaka-sitnosopstvenika, svoje ideje je prilagodio tadašnjim prilikama.

Pročitajte i  Duhovito i istinito: Mirjana Bobić Mojsilović opisala PRVE ZNAKE STARENjA i svaka ŽENA će se PREPOZNATI

Za Svetozara Markovića srpski patrijarhat bio je daleko iznad svakog vida društvenog života na Zapadu.

„U srpskom patrijarhalnom društvu ne beše nikad ni prostitucije ni pauperizma, u kojima trule hiljadama ljudi na zapadu; u srpskom narodu veselje se nikad ne pretvara u pijanstvo, od čega boluje radnički svet na zapadu, a ljubav se nikad ne pretvara u razvrat. Porodična veza i opštinska uzajamnost ogradila je svaku ličnost od krajnjih društvenih bolesti, kojima podleže radenički svet na zapadu.

Pročitajte i  Što ste bolji drugi su prema vama gori: Evo kako da U PET KORAKA promenite to!

Ova uzajamnost u celoj opštini ogleda se u svakidšanjem životu, kao i u poljskim radovima. Ako se kome rodi dete u kući, nose mu prijatelji i poznanici „povojnicu“ – to je prva pomoć, koju prijateljska ljubav u opštini čini svom novom članu, ako se ko ženi svatovi obično donesu kao „uzdarje“ sve pokućanstvo novom bračnom paru. Taj se običaj bio zadržao do skora i po varošima. Ako je ko bolestan donose mu „ponude“.

Pročitajte i  Priča Mome Kapora za sve koji ceo život nešto čekaju: Čekaš platu, leto, proleće, muža, decu, da otplatiš kredit... i šta si radio? Ništa!

U slučaju kad je glava porodice ili neki glavni radnik duže bolestan, rodbina i komšije smatraju za dužnost da kućnoj čeljadi pomognu da posvršuje sve poljske radove; a u slučaju kad u nečijoj kući ostanu samohrana siročad, rođaci, kumovi pa i same komšije uzimlju ih kao svoju decu. Ova uzajamna pomoć sviju i svakome izumire, čim se raskinu patrijarhalni odnošaji u društvu. Sam način življenja u društvu, gde je dovršena „podela rada“, ne dozvoljava ovako pomaganje, gde se ište žrtvovanje vremena i rada.“

OPANAK

Inicijalizacija u toku...

POSTAVI ODGOVOR

molimo unesite svoj komentar!
ovdje unesite svoje ime