Данас се у читавом свету обележава Светски дан борбе против рака јајника, најсмртоноснијег женског канцера. Сваког дана у Србији три жене оболе од рака јајника, а једна умре од ове болести, пише Блиц Жена.
Рани симптоми рака јајника често изостану и болест се најчесће касно дијагностикује, када је већ узнапредовала.
Познавање симптома болести је од изузетног значаја за постављање дијагнозе у раном стадијуму.
Симтоми рака јајника су неспецифични зато је тешко препоезнати болест:
- – Отицање стомака, нагло повећање телесне тежине, надимање
- – Бол у пределу карлице и осећај притиска у стомаку
- – Осећај ситости одмах по започетом оброку
- – Често и нагло мокрење
- – Бол у току сексуалног односа
- – Затвор
Бројни фактори ризика:
- – године старости (жена старије доби има већи ризик)
- – мали број трудноћа, рана менарха и касна менопауза
- – лична историје рака дојке, јајника, дебелог црева или ректума
- – дугорочна употреба терапије замене хормона
- – гојазност
- – рак јајника у породици (код 10 % болесница)
Одласком на гинеколошки преглед једном годишње, редовним ултразвучним прегледом гинеколога, болест се може открити у фази када нема манифестованих тегоба. Тада је лечење лакше, успешније и јефтиније.
Лечење
Kоначна дијагноза рака јајника се поставља патохистолошком анализом.
Планирање тока лечења спроводи конзилијум (мултидисциплинарни тим) лекара, у зависности од стадијума болести, као и многих других фактора.
Терапија започиње радикаланим хируршким захватом.
Следи хемиотерапија, а уз хемиотерапију се користе и нови лекови који циљано делују на туморску ћелију (инхибитори ангиогенезе, моноклонска антитела, ПАРП (поли (АДП-рибоза) полимераза) инхибитори, хормони).
Kлиничка испитивања која су укључила болеснице са серозним раком јајника и позитивном БРЦА мутацијом показала су да примена ПАРП (поли (АДП-рибоза) полимераза) инхибитора позитивно утиче на одговор на лечење.
Норманли гени БРЦА 1 (од енгл БРеаст ЦАнцер 1) и БРЦА 2 (од енгл БРеаст ЦАнцер 2) учествују у контроли ћелијског раста . БРЦА 1 и БРЦА 2 гени имају улогу да поправљају оштећења на ДНK беланчевина ћелије.
Мутирани гени БРЦА 1 и БРЦА 2 не поправљају оштећења на ћелији. Наслеђени мутирани гени БРЦА 1 и БРЦА 2 имају повећан ризик за рак дојке, али и јајника и велика је вероватноћа да ће ту мутацију пренети на своје потомство. Израчунато да је 20 – 30 % наследних случајева повезано с мутацијама у генима БРЦА 1 и 2.
Мутације у генима БРЦА 1 и БРЦА 2 могу се наследити од оба родитеља. Сваки од родитеља може пренети на потомство мутацију у генима БРЦА. Због тога је важно обухватити целокупну породичну историју болести за рак дојке и јајника с мајчине и очеве стране код одређивања генетског ризика. Ако је мајка или отац носилац мутације, вероватноћа да ће дете наследити исту мутацију је 50 %, независно од пола детета. То не значи да ће дете развити рак, већ да има наслеђен ген с мутацијом и потенцијално већи ризик за болест.
До трећине жена (50 – 87 % ) са мутацијом било у гену БРЦА 1 или БРЦА 2 имају ризик за настанак рака дојке и чак половина (15 – 44 %) ризик за настанак рака јајника до седамдесете године живота.
Уколико се код здраве жене констатује мутација БРЦА гена, то не мора да значи да ће се развити карцином, али с обзиром на високи ризик ово сазнање је од великог значаја за превентивно деловање.
Посебан режим праћења здравих жена услед повећаног ризика од настанка карцинома дојке
За жене којима је постављена дијагноза рака јајника, одређивање БРЦА статуса је од велике важности за доношење правовремене одлуке о адекватној терапији(избор хемиотерапије, биолошке терапије ПАРП инхибитором), чиме се може побољшати њен исход. За чланове породице је значајн податак о повећаном ризику од настанка карцинома дојке и/или оваријума.
Блиц Жена/В. Н.
