Dolaze generacije koje možda nikada neće prisustvovati ovom seoskom običaju koji se praktikuje da bi se preko zime obezbedile potrebne zalihe hrane i dočekalo leto. U njemu svi učestvuju, kako odrasli tako i deca, kojima stariju uvek naprave ražnjiće da bi mogli da peku meso ispod kazana u kome se kuvaju obarine.
Po selima je običaj da pre Božića svaka kuća zakolje po jednu ii više debelih svinja-smokova-brava,već prema svojim ekonomskim mogućnostima i potrebama. Od zaklanih svinja prave se razne prerađevine,topi se mast,meso i slanina se stavljaju u salamuru, a uveče se priređuje bogata mesna večera,koju narod zove “svinjska daća” a koja se nekada priređivala pre ili posle posta. Za vreme večere domaćina i njegovih ukućana grupa mladića zakuca na prozore i ostavi mali ražanj u prozor sa ceduljicom ovakvog sadržaja:
“Dobro veče domaćine,mi smo čuli da ste klali , pa dođosmo , ne bi li se smilovali,pa i nama malo mesa dali”
Domaćin otvara porzor, uzme ražanj i “nakiti ga” raznim svinjskim đakonijama i tako okićen vrati opet u prozor. No često u ove đakonije ubace i neku lkjutu papričicu, pa po psovci koja dopire spolja u kuću posle čašćavanja mladića domaćin zaključuje ko mu ne bio gost. Nekada dok se nardo pridržavao božićnog posta,svinje su se klale pre posta ili posle Božića; postepenim napuštanjem posta, počelo se klati pre Božića,kada kome “sazru” svinje.
