Тајно оружје српског војника у Великом рату: Због ове намирнице био је спретнији од непријатеља

0
5681

Наполеон је говорио да војска “маршира на свом желуцу”, а српски војник је то и потврдио у Првом светском рату. Иако је аустроугарска војска имала обилније и богатије оброке, српски војник се захваљујући једној намирници хранио здравије. Зато је био спретнији и покретљивији од непријатеља.

таин

И сит и сигуран! То је таин значио за српског војника. Специфична мешавина раженог и белог брашна, могла је да траје дуго и да даје снагу и гипкост у борби. Реч таин је турског порекла и значи следовање, објашњава Димитрије Вујадиновић, аутор пројекта „Хлеб у Великом рату“.

„Наша војска је одмах после турско-српских ратова – почела да производи таин, војни хлеб. Он је био здрав и хранљив. Његови састојци су: 70 одсто раженог брашна, 30 одсто белог брашна и све се то замеси, не са квасцем већ старим и очврслим, сувим – већ квасним тестом, које се зове комин.“

Pročitajte i  Да ли је реално да ОВОЛИКО КОШТАЈУ прженице у Београду? Сиротињско јело од бајатог хлеба данас је луксузни доручак

На почетку рата Србија је могла да прехрани и цивиле и војску, која је имала одређено следовање.

„Следовање војника је било 800 грама хлеба. Неспорно је да је тај хлеб, који је конзумирао војник у Првом светском рату, обезбеђивао довољну енергетску вредност да војник може извршавати основне борбене задатке“, објашњава Бошко Тешановић, професор агрономије.

Прича се да је успеху српске војске у Церској бици допринела и специфична исхрана: таин у комбинацији са јачим, сланијим сиром (пуним беланчевина које доприносе покретљивости), уз лук, паприку и пасуљ (обилују инсулином).

Pročitajte i  Српски називи за родбину који не постоје ни у једној другој земљи: Ево шта вам дође пашеног, а шта јетрва

Тада су и суве шљиве подељене војницима, пошто је у Горњем Милановцу остала велика количина шљива, чији су извоз спречили Аустроугари. Енергетска вредност сувог воћа је висока, а хлеб са сувим шљивама се и данас налази на менију војске у ванредним условима.

Војник који се тако храни – није тром, лакше се креће и има енергију за брдовит терен. За разлику од аустроугарских војника који су имали бољу и обилнију али не и здравију исхрану.

 Подела таина деци у ослобођеним крајевима после Кајмакчаланске битке
Подела таина деци у ослобођеним крајевима после Кајмакчаланске битке

Умешен и печен 1912. један таин и данас опстаје и чува се у пиротском музеју. Био је прво следовање Алексе Здравковића из Пирота, кога је мајка заветовала још када је кренуо у балканске ратове да прво следовање хлеба, односно таина, сачува и да ће га тај таин чувати од куршума.

Pročitajte i  БУРАН И КРАТАК ЖИВОТ ВЕРЕ ПЕШИЋ: Била је страшнија од Мата Хари, заводила све редом, а пред стрељање ИЗГОВОРИЛА ЈЕЗИВУ РЕЧЕНИЦУ

Алекса је прошао балканске ратове, војевао је у Првом светском рату и вратио се окићен бројним оредењем и сачуваним таином.

Прича о чудесном Алексином хлебу ширила се међу војницима, нарочито после битке код Битоља, када је метак намењен Алекси погодио његову чутурицу. Алекса није добио ни огреботину, али јесте бројне понуде да прода таин, чак и од савезничких војника.

Чињеница да је обавезни део униформе била управо торбица за хлеб, сведочи о томе да је таин заиста био светиња за војнике.

Извор: РТС, Расен

Inicijalizacija u toku...

POSTAVI ODGOVOR

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име