Mustafa Golubić, pošto je bio odličan đak postao je jedan od glavnih Apisovih ljudi, pa otišao u Rusiju i postao Staljinov čovek. U Beograd se vratio u vreme Drugog svetskog rata
U prvoj polovini dvadesetog veka nije bilo važnijeg istorijskog događaja na Balkanu u kojem Mustafa Golubić nije učestvovao.
Rođen je 1891. godine, u porodici ni siromašnoj ni bogatoj. Kao darovito dete i kao najboljeg đaka osnovne škole u Stocu, opština ga je poslala u gimnaziju u Sarajevu. Školovanje prekida zbog Prvog balkanskog rata, iz kojeg je izašao je s činom narednika srpske vojske i Ordenom Obilića za pokazanu hrabrost.
Nakon mature 1913. sa stipendijom vlade u Beogradu otišao je na studije prava u Lozanu i Ženevu, a onda u Pariz, gde je stupio u Crnu ruku, kojom je rukovodio Dragutin Dimitrijević Apis.
Apis ga je 1914. postavio za pisara u Užičkoj armiji, a 1915. šalje ga u Rusiju da prikuplja dobrovoljce za srpsku vojsku. Vraća se s hiljadu novih ratnika u trenutku kada se srpska armija već uveliko povlači preko Albanije. Na suđenju Apisu 1917. Golubić je osuđen na godinu dana, ali je pobegao u Francusku.
U Beograd se vratio 1918, a srpske vlasti ga hapse 1921. zbog sumnje da je spremao atentat na kralja Aleksandra. Detalji o ovom atentatu nisu poznati, ali se zna da se Golubić jednom prilikom na Terazijama, dok je prolazio kraljev automobil, pred svedocima zakleo da će osvetiti Apisa. Otišao je u Pariz, pa u Beč, gde su ga četiri puta hapsili na zahtev Beograda.
Ne zna se kad je počeo da radi za sovjetsku obaveštajnu službu, ali je vrlo brzo stekao takav ugled da je i kod Staljina u Kremlj ulazio bez propusnice.
Izvršiće nekoliko spektakularnih poduhvata, a svakako je najveći među njima ubistvo Lava Trockog.
Trocki je bio drugi čovek Oktobarske revolucije, a posle sukoba sa Staljinom potucao se po Evropi dok se 1937. nije sakrio u Meksiku. Zna se da je Golubić otkrio njegovo sklonište, a posle je bilo lako – drugi ruski agent ubio je Trockog udarcima pijukom u glavu.
Na početku Drugog svetskog rata Golubić je došao u Beograd. Sa Matom Vidakovićem, diverzantom školovanim u Moskvi, 5. juna digao je u vazduh tvrđavu u Smederevu. U strahovitoj eksploziji, koja je gotovo uništila grad, poginulo je 2.500 ljudi.
Izgleda da ga je Tito, plašeći se njegovih veza sa Staljinom, odao Nemcima. Oni su ga uhapsili i posle mučenja, izlomljenog, u šatorskom krilu izneli u park ispred današnjeg Predsedništva i streljali. Bio je 26. jun 1941.
Kad su 1944. Rusi i partizani oslobodili Beograd, obaveštajci III Ukrajinskog fronta pronašli su i preneli posmrtne ostatke Mustafe Golubića u Moskvu. Tamo je sahranjen uz sve vojne počasti kao general-lajtnant ruske obaveštajne službe NKVD. U prvoj polovini dvadesetog veka nije bilo važnijeg istorijskog događaja na Balkanu u kojem Mustafa Golubić nije učestvovao.
Izvor: Kurir
