Велика прашина подигла се око једног детаља, када је 2008. године обелодањено како ће изгледати нове личне карте грађана Србије.
Највише полемике изазвао је контроверзни лик жене са бакљом у руци на предњој страни личне карте, јер је подсећао на Кип слободе у Њујорку.
Објађшњење званичника на примедбу грађана да симболе увозе, било је да на слици није реч о Кипу слободе, већ о скулптури која се налази на крову зграде Владе Србије у Немањиној.
Међутим, сличнст ових двеју фигура никако није занемарљива, а ни случајна, Да су званичници мало приближније говорили о сличности ових фигура, морали би разоткрити и то да су обе “масонски потпис”, пише Курир.
За скулптуру “Слобода осветљава свет”, познатију као Кип слободе, зна се да су га француски масони 1886. године поклонили браћи у новој држави, иницијатор постављања ове наше жене с бакљом, рад вајара Ђорђа Јовановића – непознато је. Али њено постојање није чудно…
Исте, 1926. године, кад је почела и њена градња – првобитно је била намењена Министартву финансија – у Палмотићевој број 2 отпочело је зидање Министарства пошта. Масонски симболи на њој су бројни и нимало скривени. Врх зграде, у своје време највише у овом делу града, украшен је наизменичним троугловима и висковима, а цела ограда састоји се од испреплетених симбола шестара, виска и троугла. Ако се сетимо да је 1926. године у Београду био одржан конгрес свих најважнијих масонских ложа, онда ово истицање масонских симбола на зградама министарстава финасија и пошта нимало не чуди…
Зграду Палмотићевој улици пројектовао је Момир Коруновић, али се његовим још успешнијим делом сматра зграда Палате поште број 2 (днас је то “Пошта број 6”) код Железничке станице, чија је градња почела две године касније. У немачком бомбардовању 1941. и савезничком 1944. године, њена фасада је знатно оштећена, а нове власти после рата нису хтеле да је обнове, јер је су је сматрале “буржоаском и китњастом”. Тако смо добили ружну и безличну зграду која траје до данашњих дана.
Записи и фотогрфије, међутим, сведоче да је и ова Коруновићева палата у своје време била искићена масонским симболима. Историчари уметности данас тврде да је Коруновић “инспирацију црпео из српско-византисјког градитељског наслеђа” и да је “трагао за коренима националног градитељског стила”.
(Kurir)
