Тајни симболи на нашим личним картама- сви га носимо, али нико не зна шта представља

0
631

Велика прашина подигла се око једног детаља, када је 2008. године обелодањено како ће изгледати нове личне карте грађана Србије.

Највише полемике изазвао је контроверзни лик жене са бакљом у руци на предњој страни личне карте, јер је подсећао на Кип слободе у Њујорку.

tajni simboli na lk 2

Објађшњење званичника на примедбу грађана да симболе увозе, било је да на слици није реч о Кипу слободе, већ о скулптури која се налази на крову зграде Владе Србије у Немањиној.

Међутим, сличнст ових двеју фигура никако није занемарљива, а ни случајна, Да су званичници мало приближније говорили о сличности ових фигура, морали би разоткрити и то да су обе “масонски потпис”, пише Курир.

Pročitajte i  Да ли је пред Богом важнији мушкарац или жена? Владика Григорије дао одговор који се неће свима допасти

tajni simboli na lk

За скулптуру “Слобода осветљава свет”, познатију као Кип слободе, зна се да су га француски масони 1886. године поклонили браћи у новој држави, иницијатор постављања ове наше жене с бакљом, рад вајара Ђорђа Јовановића – непознато је. Али њено постојање није чудно…

Исте, 1926. године, кад је почела и њена градња – првобитно је била намењена Министартву финансија – у Палмотићевој број 2 отпочело је зидање Министарства пошта. Масонски симболи на њој су бројни и нимало скривени. Врх зграде, у своје време највише у овом делу града, украшен је наизменичним троугловима и висковима, а цела ограда састоји се од испреплетених симбола шестара, виска и троугла. Ако се сетимо да је 1926. године у Београду био одржан конгрес свих најважнијих масонских ложа, онда ово истицање масонских симбола на зградама министарстава финасија и пошта нимало не чуди…

Pročitajte i  Чупамо га мислећи да је коров, а у ствари не знамо да је лек за многе болести

Зграду Палмотићевој улици пројектовао је Момир Коруновић, али се његовим још успешнијим делом сматра зграда Палате поште број 2 (днас је то “Пошта број 6”) код Железничке станице, чија је градња почела две године касније. У немачком бомбардовању 1941. и савезничком 1944. године, њена фасада је знатно оштећена, а нове власти после рата нису хтеле да је обнове, јер је су је сматрале “буржоаском и китњастом”. Тако смо добили ружну и безличну зграду која траје до данашњих дана.

Pročitajte i  Да ли је реално да ОВОЛИКО КОШТАЈУ прженице у Београду? Сиротињско јело од бајатог хлеба данас је луксузни доручак

Записи и фотогрфије, међутим, сведоче да је и ова Коруновићева палата у своје време била искићена масонским симболима. Историчари уметности данас тврде да је Коруновић “инспирацију црпео из српско-византисјког градитељског наслеђа” и да је “трагао за коренима националног градитељског стила”.

(Kurir)

Inicijalizacija u toku...

POSTAVI ODGOVOR

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име