Такуша је стара сорта крушке, непознатог порекла. У нашој земљи се гаји претежно у Западној Србији, и то су углавном стара стабла.
Редовно рађа и дуговечна је. Стабла ове сорте могу да живе и 200 година. Редовно и обилно рађа и у скромним условима, без велике неге. У повољним годинама принос по једном стаблу може бити и од 200 до 400 кг.
Дрво је бујно, круна широко пирамидална и ретка. У висину може да порасте и 20 m, а пречник круне достиже и до 10 m. Има велики угао гранања. Рађа на кратким и дугим гранама.
Плод је ситан, чиграстог облика, на средње дугој петељци. Покожица је жута са зеленим нијансама, на сунчаној страни преливена бледим руменилом. Месо је бело, сочно, помало опоро винастог укуса са слабом аромом. Сазрева крајем октобра. У складишту се може чувати 3 до 4 недеље. Након тога месо почиње да гнили. Плод издржава добро транспорт после бербе.
Такуша је сорта отпорна на мраз, како дрво, тако и цвет. Добро успева на стрмим теренима, сувим, као и заледињеним земљштима. Отпорна је на велики број болести и штеточина, па се због тога препоручује за гајење у органској производњи. Може се гајити на надморским висинама од 700 до 1000 m.
Плод такуше се користи у свежем стању. Може се користити за сушење, прављење сокова и мармеладе. Такушу су у исхрани користили и стари Словени правећи од ње чувено старословенско пиће “водњику”.
Аутор:Драгољуб Драгојловић, dipl.ing.
