Takuša: Domaća sorta kruške od koje su Stari Sloveni pravili tradicionalno piće “vodnjiku”

0
1763

Takuša je stara sorta kruške, nepoznatog porekla. U našoj zemlji se gaji pretežno u Zapadnoj Srbiji, i to su uglavnom stara stabla.

Redovno rađa i dugovečna je. Stabla ove sorte mogu da žive i 200 godina. Redovno i obilno rađa i u skromnim uslovima, bez velike nege. U povoljnim godinama prinos po jednom stablu može biti i od 200 do 400 kg.

Pročitajte i  Banana rolat gotov za 10 minuta: Neviđeno ukusan i kremast slatkiš koji će vas oduševiti
Foto: Zdrava Srbija
Foto: Zdrava Srbija

Drvo je bujno, kruna široko piramidalna i retka. U visinu može da poraste i 20 m, a prečnik krune dostiže i do 10 m. Ima veliki ugao grananja. Rađa na kratkim i dugim granama.

Plod je sitan, čigrastog oblika, na srednje dugoj peteljci. Pokožica je žuta sa zelenim nijansama, na sunčanoj strani prelivena bledim rumenilom. Meso je belo, sočno, pomalo oporo vinastog ukusa sa slabom aromom. Sazreva krajem oktobra. U skladištu se može čuvati 3 do 4 nedelje. Nakon toga meso počinje da gnili. Plod izdržava dobro transport posle berbe.

Pročitajte i  Ćale, poslednji muškarac kome žene nisu smele ništa! Priča Mome Kapora o muškarcima kojih više nema

takuša

Takuša je sorta otporna na mraz, kako drvo, tako i cvet. Dobro uspeva na strmim terenima, suvim, kao i zaledinjenim zemljštima. Otporna je na veliki broj bolesti i štetočina, pa se zbog toga preporučuje za gajenje u organskoj proizvodnji. Može se gajiti na nadmorskim visinama od 700 do 1000 m.

Pročitajte i  Kako su Srbi dobijali imena: Nekog je štitilo od nečistih sila, a neki su ČAK skrivali svoje pravo ime

Plod takuše se koristi u svežem stanju. Može se koristiti za sušenje, pravljenje sokova i marmelade. Takušu su u ishrani koristili i stari Sloveni praveći od nje čuveno staroslovensko piće “vodnjiku”.

Autor:Dragoljub Dragojlović, dipl.ing.

Inicijalizacija u toku...

POSTAVI ODGOVOR

molimo unesite svoj komentar!
ovdje unesite svoje ime