Сигурно сте некада од њих чули како се “тањир не враћа празан”. Ово је само један од лепих обичаја који се у нашем народу, додуше у све мањој мери, одржао до данас.
Прича о овом обичају води нас у не тако давна времена, када су нам комшије биле блиске попут пријатеља и породице. Када вам зафали кашичица шећера, шоља брашна или мало кафе, затреба неко да вам причува децу, они су били ти који би вам без проблема изашли у сусрет и помогли.
Како овај обичај функционише у стварности? Дошла вам је комшиница или неко од родбине и донео вам је тањир пун свеже испечене пите, проје или колача. После неколико дана, сетите се да нисте вратили тањир, а како се тањир не враћа празан, направићете неку посластицу и узвратити знак пажње.
Овај обичај зближавао је комшије и родбину и градили се се односи пуни поверења, блискости и узајамне помоћи.
Тањири са ђаконијама за нову снајку
Обичај је да новој снајки комшије и родбина доносе разноврсна јела и послаcтице током првих дана брака. Донесу пун тањир, попију кафу и успут испричају новопеченој домаћици рецепте. Снајка памти рецепте, спрема јела, пуни празне тањире и враћа их у знак захвалности, показујући тиме како је постала права домаћица.
Извор: Волим Зрењанин, Опанак
