Тема телесог кажњавања данас буди опречна мишљења. Многи се слажу да телесно кажњавање и није најбољи начин да некоме покажемо да је згрешио, међутим, пре само два века овај вид казне код нас је био заступљен у многим сферама.
Политикин забавник бележи интересантно сведочанство о томе како се у 19. веку код нас спроводила казна “један пут на место проћи”. На овај начин био је кажњен Михаило Рошо, бећар из Аустрије, који је, за свој грех, имао да прими казну “шест пута на место проћи”.
Ево како је то изгледало:
Средином децембра 1828. године Магистрату нахије Београдске у Рогачи стигла је наредба Народног суда. У допису је стајало да има да се изврши пресуда над извесним Михаилом Рошом, бећаром из Аустрије. У ту сврху кнез Никола мора да сакупи три стотине момака из кнежине и да их доведе у Рогачу. Да их построји у два реда, и сваки да добије по једну обичну шибу, „или-ти простије речено прутић”. Потом на почетак реда да доведе преступника. Када му се „велегласно и вразумително” прочита пресуда, да му се скине кошуља и да се пусти с горњег краја између оне две врсте. Док пролази, сваки од момака да га оном шибом удара по леђима. А кад кажњеник дође до краја реда, онда да се кроз исту параду врати натраг. И то се зове „један пут на место проћи”. А он има шест пута да на место прође. Када се казна изврши, мора свако лекарство да му се омогући, да би могао да оздрави од претрпљене шибе. Потом, када оздрави, да се под стражом пошаље кнезовима Суда београдског.
После ове приче сигурни смо да Михаилу није падало на памет да понво прави прекршаје.
Напомена: Овај текст има за циљ да прикаже једну интересантну појаву која се бележу у нашој историји, а не пропагирање телсесног кажњавања, нити било каквог облика насиља.
(Опанак)
