“Умро је друг Тито. То су вечерас саопштили Централни комитет Савеза комуниста Југославије и Председништво Социјалистичке Федеративне Републике Југославије, радничкој класи, радним људима и грађанима, народима и народностима Социјалистичке Федеративне Републике Југославије.”
Овим речима је Миодраг Здравковић, спикер Телевизије Београд, тачно у 18:50, вишемилионском аудиторијуму “од Триглава до Ђевђелије” потврдио најцрње слутње – доживотни председник СФРЈ и Савеза комуниста, врховни командант оружаних снага земље, челник Покрета несврстаних и човек који је управљао Југославијом пуних 35 година, Јосип Броз Тито, преминуо је у Љубљани, само неколико дана пре свог 88. рођендана.
Следећег дана, 5. маја, Плавим возом из Љубљане у Београд је, у послеподневним часовима, стигао ковчег са посмртним остацима Јосипа Броза. Тог и наредних дана, грађани су у мимоходу одавали почаст југословенском шефу државе пролазећи поред његовог ковчега у сали Скупштине Југославије.
Тито је сахрањен 8. маја у Kући цвећа на Дедињу. Сахрани је присуствовало више од 200 истакнутих личности из целог света, а на последњи починак доживотног председника Југославије испратиле су и стотине хиљада грађана.
У години у којој су Уједињене нације имале 154 чланице, Титовој сахрани су присуствовале делегације из 127 земаља.
У Београду се тог 8. маја 1980. нашло 38 шефова држава (краљева и председника), 5 принчева, 7 потпредседника република, 6 председника парламената, 10 председника влада, 3 потпредседника влада, 12 министара иностраних послова, 20 чланова влада и 21 државни функционер.
Титова сахрана је директно преношена преко телевизије у Југославији и још 16 земаља света, а у неколико земаља је накнадно емитован цео снимак или важнији делови сахране, због чега је према подацима Евровизије проглашена за други најгледанији догађај у 20. веку, одмах после слетања Мисије “Аполо 11” на Месец, јула 1969. године.
Дневно