Milan Toplica je važio za najboljeg strelca svog vremena i bio je jedan od najpouzdanijih Lazarevih vitezova. Za razliku od nekih drugih primera, za Milana Toplicu nikada nije postojala dilema da li je zaista postojao ili je književni lik. Bio je toplički vojvoda i jedan od Lazarevih „gospodara granice“.
Pobratim mu je bio srpski vitez Ivan Kosančić. Narodni pesnici ga još opisuju i kao visokog i hrabrog čoveka i Ivanovog saputnika prilikom uhođenja Turaka pre Kosovske bitke. Prema drugom predanju, Milan je kao prevodilac ušao zajedno sa Milošem Obilićem u Muratov šator tokom Kosovske bitke. Nedaleko od Prokuplja u selu Viči nalazi se kula Milana Toplice, a u blizini Valjeva nalazi se zamak Berkovac, zamak Milana Toplice.
Zajedno sa Kosančić Ivanom i trećim pobratimom Milošem Obilićem, prešao je Trpezu, zaravan na planini Radan i spustio se na Kosovo. Sva trojica su u bici 1389. godine, izgubila život. Prema jednoj verziju Milan je ubijen zajedno sa Obilićem.
Zanimljiva legenda još kaže da je neimenovana Kosovka devojka bila Milanova verenica, kojoj je neposredno pre Kosovske bitke, sebe obećao. Iako je glavna ličnost narodne pesme, nema istorijskih podataka da je ona zaista i postojala. Narodni pesnik je opisuje kao mladu devojku koja posle Kosovskog boja luta po bojnom polju, poji i vida rane ranjenim ratnicima, i sve vreme traga i raspituje se o vereniku, kumu i deveru – Toplici Milanu, Milošu Obiliću i Kosančić Ivanu.
Na kraju svog puta, nalazi teško ranjenog viteza Pavla Orlovića. Ona ga poji, a on joj govori kako su sva trojica stradala u boju. Sa poslednjim rečima, on umire na njenim rukama. Pesma Kosovka devojka postala je alegorija za brigu, pomoć i ljubav, i za mnoge je jedan od simbola Srbije, odnosno otadžbine.
Trojica junaka, Milan Toplica, Ivan Kosančić i Miloš Obilić, u pesmi i narodnom predanju izdvajaju se po lepoti, junaštvu i mudrosti, kao simbol zaveta i podviga.
Izvor: vesti-online.com, Glas Srbije