Isposnici, koji su posle života postali sveci, razikovali su tri vrste neoprostivog greha.
1.Svesno protivljenje istini
Ovaj greh počinili su fariseji i književnici koji su se uporno protivili Hristu. Zato u Svetom pismu stoji: “Vi se stalno protivite Duhu Svetome (Dela ap. 7,51). Gospod Hristos je javno činio čudesa i bilo je jasno da Bog obitava u Njemu” (I Jov. 4,15).
Fariseji su klevetali Hrista da čudesa čini magijama u paktu sa Đavolom, te su zbog toga počinili ogroman greh bogoubistva, razapevši Hrista na krst.
2. Očajanje koje vodi u samoubistvo.
Mi znamo da je Bog Ljubav. To znači da nijedan greh ne može nadvladati Božju samilost. Iskreno pokajanje, to su uvek otvorena vrata povratka Bogu. Samo Satana, u svojoj tvrdoglavosti, neće da se vrati Bogu kroz ta vrata. Zato su demoni već umrli i “drugom smrću” (Otkr.2,11; 20,14). Prvo samoubistvo izvršio je arhangel Denica koji je postao Satana (protivnik). Slično se dešava i sa čovekom koji pada u očajanje i izvrši samoubistvo. To je čovek koji je izgubio čak i smisao za samoočuvanje. On želi da uništi samog sebe, umesto da se okrene Gospodu ljubavi i života večnog. Greh samoubistva je najveći kukavičluk, malodušnost i nepokajivost.
3. Ne menjanje svoje nečisti
Treću vrstu teškog greha opisao je savremeni isposnik Georgije Zatvornik, kao “lažno pouzdanje u milost Božju, ne menjajući svoj nečist i neokajan život”. Ovaj tip grešnika, u stvari, poriče pravedni sud Božji. On sebe lažno teši govoreći u sebi: Ma, Bog je milostiv. Šta Ga briga za moje grehe?! Bog će to oprostiti. On oprašta svakome, pa će i meni. Neka propovednici pokušavaju da nas uplaše, ali Bog je širi od tih plašitelja. On je Bog ljubavi.
