Molitva je šapat duše, trepet srca. To je naš razgovor sa Bogom Gospodom, kojem možemo da se obraćamo i svojim rečima. Naša najveća zastupnica i molitvenica pred Gospodom je Presveta Bogorodica.
Svetitelje prizivamo da našim slabašnim molitvama pridodaju svoje, zato se u molitvama upućenim svetiteljima i kažemo:”Molite se za nas grešne”. Najvažnija hrišćanska molitva je OČE NAŠ koju nam je dao sam Gosposd Isus Hritos.
Molitva se može ispoljiti u tri osnovna oblika: kao obožavanje (hvaljenje), kao molba i kao zastupanje, a svaki od tih oblika ima svoje podvrste.
Obožavanje Boga, prvi osnovni oblik molitve, temelji se na spoznaji Božje prisutnosti. Dok saznajem Božju veličinu, sasvim prirodno odgovaram s dubokim unutrašnjim poštovanjem.
Obožavanje Boga i njegovog stvaralačkog uma je jedan oblik molitve – svest o tome ko je On i poštovanje prema Njemu za sve što je stvorio. Ne mogu da obuzdam svoje divljenje i poštovanje kada prepoznajem Božju mudrost, silu i dobrotu. Sasvim spontano iz mene izviru zahvaljivanje i slavljenje dok postajem svestan dobrote Božje prema meni, koju znam da ne zaslužujem.
Hrišćani bi neprestano trebalo da se nalaze u toj vrsti molitve i zajedništva s Bogom. Trebalo bi da smo svesniji Njega dok nam govori kroz prirodu. Vidimo Njegovu silu u oluji i munjama.
Mirišemo Njegovu nežnost u ruži. Vidimo Njegovo stvaaralaštvo u cvetiću dan-i-noć… Nekad svoje divljenje izražavamo rečima; nekad ne. Jednostavno, reč je o nekom osećanju koje ispuni naša srca, osećanju koje nastaje kada posmatramo mnogovrsna Božja samoispoljavanja. Samo kažemo: “O, kako je Bog dobar!” Dok prepoznajemo Njegovu ljubav i milost, mi ga obožavamo i ostvarujemo odnos s njim.
