Саша и Александар упознали су се на интернету пре четири године, а у Гучи уз веселе звуке трубе прослављају братство, по српском обичају.
Jедан за другог сазнали су случајно, након више деценија.
– Ја сам Црногорац, родом из околине Пријепоља. Пут ме одвео даље и сада сам у Немачкој. Увек сам желео да истражим порекло наше фамилије и тако сурфујући нетом наиђем на презиме Потежица у Перуу.
Отац Срећко је био грађевинац и радио је у Перуу 1975. до 1986. године, па ме заголицало да испитам ко је човек мог презимена – прича Саша за “Блиц”.
Старији од браће по оцу наставља у даху како је сазнао да име брата, тамо негде у свету. Испоставило се да је њихов отац у Перуу упознао жену са којом је добио сина Александра, а тајну је однео у гроб.
– Дописивали смо се и у једном тренутку послао ми је фотографију на којој га отац држи у наручју. То је био мој отац! Наравно након првог шока, кренемо даље у причу.
Срећом његова супруга је знала енглески језик па смо се разумели, углавном, испоставило се да је Александар мој брат – додаје Саша, још видно узбуђен, иако је од тада прошло четири године.
Дуго су исчекивали сусрет, који је био пун топлине и братске нежности. Како их обојицу веже ’’српска крв’’ без размишљања су уговорили дружење на Сабору трубача.
– Толико топлине и љубави од породице мог брата и свих људи овде просто су ме освојили. Много сам срећан, не знам ни како бих описао ово стање. То је огромна количина емоција када сазнате да имате брата након толико времена – каже Александар.
Саша и Александар вечерас ће у Гучи прославити ’’братство’’. У госте су позвали пријатеље из Босне и Хрватске па ће сви под окриљем трубе уживати у дивним и емотивним тренуцима.
И мајке два брата не крију емоције, срећне су што Саша и Александар пронашли један другог.
– Деца наша, замислите да никада нису сазнали један за другог? Али Бог је велики, а крв је крв. Сада Саша више није јединац, имам и другог сина – каже Сашина мајка Биљана и додаје да је њен супруг Срећко био толико брижан и пажљив да му никада не би замерила све и да јој је рекао.
Ипак, друге су прилике тада биле у Србији и вероватно нико не би размео. Важно је једино да су браћа сада заједно.
– Највеће је богатство имати брата, породицу, љубав… Срећан сам бескрајно и знам да нас нико више не може развојити, ни километри ни обавезе. Увек ћемо бити ту један за другог, а и наше породице – поручио је Саша на крају.
(Блиц, РТС)
