Тужна прича о нестанку фрушкогорских села: Пред њиховом лепотом застаје свако, а осуђена су да остану пуста

У селу Гргетек, познатом по истоименом манастиру којег је по предању основао деспот Змај Огњени Вук у другој половини 15. века, чује се само хук ветра, нема дечје граје, ни звука трактора, моторне тестере… Улица празна као да у месту нема живе душе. У 30 кућа остало је исто толико становника, углавном стари и немоћни. Нема продавнице, школе, амбуланте, поште, нема школараца ни омладине, другим речима, село у којем је живот стао. Ушушкан у долини, коју с једне стране красе плантаже воћа и виногради, а са друге фрушкогорске шуме, Гргетег се спрема да утоне у зимски сан.

Pročitajte i  Из књиге "Болести душе" Николаја Пестова: Питања која ће вам открити да ли је ваше психичко здравље нарушено

– У то мало кућа живи по једно, највише двоје остарелих људи. Од половине тренутних житеља, скоро пола њих ће преко зиме отићи код своје деце у градове, па ће се на пролеће вратити – прича Невенка Кунић (81), једна од најстаријих у селу, која је зачас набројала све становнике Гргетега.

– У селу имамо пет момака, којима је време за женидбу, а ниједну девојку, све су отишле за послом и бољим животом.

Невенка је овде дошла 1973, када је у Гргетегу било 130 душа. И око 35 деце разног узраста. Само у три куће је било 13 деце, а данас – ниједног школарца.

Pročitajte i  Искористите јединствену прилику: Закупите локал на београдским пијацама!

– Једино се манастир подмлађује, а село стари и нестаје. Тамо је више од 40 монахиња, а овде тридесетак становника. Кроз наше село само пролазе кад иду у ту светињу, нико се не задржава – говори ова старица.

Гргетег нема ни водовод, мада је мрежа урађена пре неколико година, али вода никако да потече из славина. И поред најава локалне власти да ће решити тај проблем, мештани муку муче са пијаћом и техничком водом.

– Углавном се снабдевамо водом из сопствених бунара, али ове године у њему није било довољно воде. Онда у манастиру точимо воду за пиће – каже Невенка.

Са нама је поделила сећања на давна времена, када је у селу било доста крава, продавало се млеко, гајило воће, цедило вино… Данас су остале само лепе успомене.

– Ноћи тешке и дуге као година. Завучемо се у куће и само чекамо да сване, да видимо је ли комшија устао, да ли је жив. Нисам никад помислила да ће тешко бреме година зауставити живот – са сетом каже Невенка Кунић.

Извор: Вечерње новости, Правда

Народно веровање: Шта да урадите на Врбицу и Цвети да бисте били здрави и лепи

На Лазареву суботу, или другачије- Врбицу, некада су ђаци...

Искористите јединствену прилику: Закупите локал на београдским пијацама!

Овом приликом обавештавамо јавност да је  ЈКП „Београдске пијаце“...