O delovanju i uticaju sekti u Srbiji govori se poslednjih godina samo kad se desi samoubistvo ili ubistvo sa sumnjivim ritualnim povodom, kad se oskrnave grobnice ili ispišu grafiti na vidnom mestu. Sve se najčešće završi na nivou nagađanja, jer se država ne bavi ovom pojavom.
Prema Aleksandru Seniću i Slađanu Mijaljeviću, poznatim sektolozima, u Srbiji trenutno ima oko 150 organizacija koje se mogu nazvati sektama, a s njima je na različite načine povezano gotovo pola miliona ljudi. Procenjuje se da imaju oko 300.000 stalnih članova koji čine tvrdo jezgro, dok su 200.000 povremeni sledbenici. Svake godine 10 do 20 odsto napusti, a isto toliko novih članova uđe u razne sekte. One, naravno, nisu registrovane kao sekte, već kao male verske zajednice, grupe građana ili humanitarne organizacije, udruženja građana, pa tako grupa od deset ljudi može sebe da proglasi za versku organizaciju i dobije dozvolu za rad.
Dnevni list Politika objavio je da je na nedavno završenom zasedanju Sabora Srpske pravoslavne crkve doneta zvanična odluka da se pri Svetom Sinodu osnuje „Odeljenje za praćenje razbijačke delatnosti jeretičkih organizacija, sekti i nekanonskih grupacija”.
„Politika” od vrha SPC saznaje da je razlog za ovakvu odluku sve veći destruktivni uticaj ovih grupa u srpskom društvu. Edukacija, praćenje i ukazivanje na rastuće probleme i negativne posledice, smatraju u SPC-u, najbolji su načini da se suzbije ova pošast. Tražiće se i da se donese zakon o ovoj oblasti.
Najčešća meta napada tih tvrdih sektaša su takozvane osetljive grupe – adolescenti, bolesni, ljudi s materijalnim, ali i psihičkim problemima… Vodeće sekte prodiru na perfidne načine. Tinejdžere kao po pravilu napadaju ispred škola, i to na trotoaru izvan školskog dvorišta, jer im tako ni direktori ni policija ne mogu ništa, kažu sektolozi.
Postoji primer kada je jedna sekta vrbovala tinejdžere pod okriljem izmišljene organizacije koja besplatno drži časove engleskog jezika. Namamljuju buduće „učenike” deljenjem besplatnih flajera, drugi obilaze stanove, zvone, dele literaturu, a tu su i društvene mreže na internetu, gde se sve više, na razne načine, mame „klijenti”. Najpre se žrtva zainteresuje za učenje i oduševi idejama novog pokreta, zatim počne da se bavi misionarskim radom, da bi, kao po pravilu, nakon izvesnog vremena počela da oseća nervozu i depresiju. Posle toga može da usledi tragičan kraj – samoubistvo.
Dobit sektaša najčešće zavisi od žrtve. Od nekoga uzmu „ono što ima u glavi”, od drugoga novac, stan ili bilo koje materijalno dobro, od trećih – veze i uticaj u društvu. Najmlađa žrtva sektaša u Srbiji imala je 14 godina. Ta devojčica je izvršila samoubistvo, dok je najstarija imala 70 godina i takođe je nasilno završila život – ubivši se hicem iz puške.
Karakteristično za skoro sve sekte jeste da koriste članove kako bi gomilale bogatstvo.
Najbrojnije organizacije sektnog tipa, koje se po našem zakonu sada zovu verske zajednice, jesu Jehovini svedoci, subotari, pentakostalci, baptisti, metodisti, adventisti i sledbenici transcendentalne meditacije. One imaju legalni okvir rada i delovanja.
Među „tvrdim sektama” najpoznatiji su satanisti, koji teže da navedu žrtve da se ponašaju što približnije satanističkom idealu, dakle suprotno od svih uvreženih vrednosti i morala. Za najopasniju ilegalnu sektu stručnjaci smatraju „crnu ružu”. Članovi ove sekte oduzimaju sebi život po principu „bacanja kockice”, na obredima piju ljudsku i životinjsku krv, vrbuju maloletne osobe…
Sasvim je logično da sektaši i njihovi gurui nemaju stalno mesto boravka. Stalna mesta na kojima sekte deluju nemoguće je pronaći. Obično se okupljaju u zabačenim kućama, stanovima, na periferiji gradova, po grobljima ili u šumarcima. Čim osete da ih je neko „provalio”, oni se sele kako bi nesmetano mogli da nastave svoje delovanje.
U nekoliko državnih ustanova „Politika” je proveravala i tražila sagovornike koje se bave proučavanjem uloge sekti, kao i njihovim žrtvama, ali bezuspešno. Jedine dve adrese kojima roditelji treba da se obrate kada primete da se njihova deca čudno ponašaju jesu – školski psiholozi i centri za socijalni rad. I u SPC-u planiraju da uskoro otvore savetovališta za žrtve sektaškog rada, kakvih je ranije bilo pri pojedinim parohijama.
Politika.rs
