U svakom septembru ima nečega nalik na tihe rastanke: Reči Mike Antića koje najlepšim bojama opisuju dolazak jeseni

0
1830
Foto: Jujtjub/printskrin

Septembar je, počinje sezona kiša, i baš u ovakvim danima najlepše je smestiti se u neku fotelju pokraj prozora, slušati tiho rominjanje kiše i pročitati reči koje će najlepšim bojama obojiti probuđenu setu u vama, prispelu sa prvim kapima na prozorskom oknu.

Ovoga puta odabrali smo za vas “poetsku prozu” Mike Antića – “Oči”.

U svakom septembru ima nečega nalik na tihe rastanke. Primetiš to po igrama koje polako počinju da se sapliću. Primetiš to po iskračalom odelu, koje ostavljaš mlađem bratu.

Primetiš i po bajkama, koje smo dosad tako lepo izmišljali. Primetiš kako nam i bajke sve manje veruju.

U stvari, velika je to varka. Baš kao što je i svet sa one strane svoga oka.

Onome koga posmatraš u ogledalu s nadom. Ti si nada koju on gleda iz svog sveta. Ne veruj ničemu što se može primetiti samo sa jedne strane vida.

Trči i sastani se sam sa sobom. I izgubi se u daljinama sebe kao kap čiste svetlosti.

Retki su oni koji shvataju granicu slobode. Još ređi oni koji shvataju slobodu granice. “Ne zidaj vrata veća od kuće”, kažu Eskimi. To isto znači što i zidati prozore manje od očiju.

Stvarno videti, znači: umeti videti kišu kako pada uvis. Videti kako padaju uvis krovovi kuća i reke u kojima se talože vrhovi planina.

Ovako sam to čuo: “Ko nije nebo ugledao u vodi, taj nema pojma šta su ribe na drveću.”

Pa ako se i oklizneš, nekada, u životu, ne gledaj to kao pad u sunovrat nego kao pad uvis.

I uvek, uvek se seti Aleksandra Makedonskog: “Niko me na svetu nije pokori sem mene”.

Treba umeti videti nebo, puno zrnevlja svetlosti kako se uspravlja nad zemljom i razgranava u svome padu. Cveta.

I videti pad vetra kako raste duboko u doline, u ponornice blagosti, sine moj.

I snove valja videti kako rastu dok toneš polagano u njih i paraš se, baš kao što i ove reči ćutanja, tuđe i moje, tonu noćas, a nadvisuju krov i oblake, i nadvisuju nebo i rastu u jednu predivnu vasionu koju smo izmislili sebi u visovima opalog septembra.

Inicijalizacija u toku...
Pročitajte i  Braća Vajagić kao novi Jugovići: Napustili Ameriku i sa ocem krenuli u rat za Srbiju! Postali HEROJI ZA VEČNOST

POSTAVI ODGOVOR

molimo unesite svoj komentar!
ovdje unesite svoje ime