46 година прошло је од почетка епидемије вариоле вере одн. великих богиња на територији тадашње СФРЈ 1972. године. Знак за узбуну 14. марта 1972. године стигао је са Косова. Епидемија је почела у селу Дањане код Ђаковице и проширила се преко Новог Пазара на Чачак и Београд.
На дан 14. марта 1972. године у Призрену се поставила сумња, а наредног дана је у лабораторији Института „Торлак” изолован опасан вирус великих богиња, који је однео 35 живота и од којег је оболело 175 људи у бившој Југославији. Реч је о последњој епидемији вариоле вере у Европи, када је Београд био угрожен град, а на улицама су владали страх, паника и редови за вакцинацију.
Иако неки сумњају у званичну верзију како је вирус стигао у нашу земљу, претпоставља се да је зараза почела када је тридесетпетогодишњи Имбрахим Хоти из једног села код Ораховца на Косову донео вирус из Јужног Ирака, по повратку са хаџилука. Сматра се да је заразио седморо рођака и још четворо људи на пијаци, а претпоставља се да је почео да се шири брзином муње када га је добио Латиф Мумџић (29), учитељ из једног села код Тутина, који се заразио тако што је с Хотијем био у истом аутобусу. Он је затим вирус пренео на 38 људи, а када је добио прве симптоме заразе, веровало се да је имао алергијску реакцију на лек. После његове смрти, симптоме вариоле је добио његов брат код кога је утврђена права дијагноза. И хаос је кренуо…
Екипа вирусолога и епидемиолога с Института „Торлак” угледала је под микроскопом вирус вариоле вере 15. марта 1972, а већ сутрадан „Глас Америке“ је објавио је да ће Југославија читаву недељу бити под ембаргом. Грађани Југославије још нису били обавештени о епидемији. Страх је тада паралисао Београд, јер се вариола лако преносила капљичним путем. 22. марта проглашен је карантин у Дерматовенеролошкој клиници. Почиње вакцинација становништва Београда. Формира се карантин у објекту „Чарапићев брест”. Проглашена је епидемија која је трајала до 30. априла, када је декретом проглашено одјављивање да би се спасла туристичка сезона на Хрватском приморју. По речима др Радмила Петровића, мањих таласа оболевања било је до средине маја. Због те политичке игре, каснијег пријављивања и ранијег одјављивања епидемије, сумња се да је оболелих било више него што је званично заведено. Званично, 19. маја последњи излечени напустио је Клинику за инфективне болести у Београду.
Епидемија вариоле вере послужила је редитељу Горану Марковићу да 1982. године сними истоимени филм, тачно деценију након епидемије. Према личном признању, Вариола вера је била најзахтевнији и најтежи пројекат који је Марковић икада снимио.
Данас званично нема ове болести, али се вирус чува у две лабораторије на свету, у САД и Русији, и представља најмоћније биолошко оружје.
Опанак, Политика, Блиц
