Beograđanka Zlata Lončar Ćetković, doktor prava u penziji, odlučila je da realizuje svoju ideju i na prostoru oko spomenika na čuvenom mestu Kosovske bitke, zasadi hiljadu božurova.
Nije slučajno što je dr Zlata izabrala baš ovaj cvet.
Prema legendi, ovaj jarko crveni cvet nikao je od krvi srpskih junaka palih u bici na Kosovu.
“Ideja o sadnji božura javila mi se kada sam pretprošle godine bila poslovno angažovana na Kosmetu i videla da na Gazimestanu nema bukvalno ni jednog jedinog božura, čije nestajanje traje poslednjih nekoliko decenija.”
“Prosto sam u tom trenutku osetila da mi se srce cepa jer je okolina bila prekrivena samo travom i šipražjem. Zato sam počela da radim na realizaciji te ideje, a na sreću, u tome su me podržali i moji prijatelji sa Kosmeta, Mića Danić i Nenad Stojanović, koji su na realizaciji zaista dugo radili. Pre svega mesecima su tražili dozvolu od prištinskih vlasti, službe za ekologiju i zaštitu spomenika kulture”, rekla je Zlata za Novosti.
– Na sađenju blizu hiljadu korena ovog cveta, koje su nabavili kod žitelja Gračanice, moji prijatelji angažovali su i naše ljude iz okolnih mesta jer je prethodno moralo da se očisti tlo na kojem su zasađeni, tako da je zaista bilo puno posla – priča nam ova preduzimljiva penzionerka, čiji je prvobitni plan bio da božure zasadi još u martu mesecu kako bi sigli da procvetaju do Vidovdana. Međuti, čekanja na neophodnu dozvolu pomerila su sađenje za nekoliko meseci.
Prvi spomenik na Gazimestanu, u obliku mermernog stuba, podigao je despot Stefan Lzarević, sin kneza Lazara oko 1395. godine. Drugi spomenik junacima palim na Gazimestanu podignut je ispod drveta, a nije poznato koje tačno godine. Oba spomenika porušili su Turci.
Treći spomenik, koji je podignut, porušili su Albanci 1941. godine.
Spomenik koji sada stoji na Gazimestanu sagrađen je 1953. godine i rad je arhitekte Aleksandra Deroka. Spomenik je visok 25 metara. Na njegovom vrhu nalazi se velika bakarna ploča na kojoj je ugravirana “trasa” srpske i turske vojske u Kosovskoj bici 1389.
