Na venčanje kralja Aleksandra i kraljice Marije pozvan je čitav svet, ali samo OVA zemlja NE

0
11346

24 sata uoči venčanja kralja Aleksandra Karađorđevića i kraljice Marije u Beograd je doputovalo više od 20.000 ljudi.

Kad je Aleksandar rešio da se ženi, imao je već 34 godine. Državni vrh je verovao da je dobro da brak sa strankinjom oplemeni dinastiju, pa je izbor pao na rumunsku princezu Mariju. Iako je reč bila o „ugovorenom braku“ priča kaže da je lepa rumunska princeza pristala čim su joj pokazali fotografije kralja Aleksandra. I ne samo to! Marija je odmah počela da uči srpski jezik i do trenutka polaska za Beograd već je vladala osnovama i mogla je da se sporazumeva.

Kada je sve bilo ugovoreno, beogradski zvaničnici su se bacili na spremanje venčanja i uređenje grada. Organizacija je poverena našem proslavljenom komediografu Branislavu Nušiću, tada upravniku Umetničkog odseka Ministarstva prosvete. Svadba je zakazana u relativno kratkom roku, a bilo je potrebno sve spremiti za dolazak velikog broja stranih zvanica.

Na kraljevsku svadbu u Beogradu svoje izaslanike poslale su mnoge države. Predstavnike su poslali čak i Persija, pa i daleki Japan, a doputovao je čak i gost iz Austrije, sa kojom je do pre četiri godine Srbija ratovala. Jedini kojima je bio zabranjen dolazak bili su Bugari… sećanje na zločine koje je nad Srbima počinila ova vojska tokom Prvog svetskog rata bilo je još uvek suviše sveže i očigledno jače od diplomatske etikecije. Kako bilo, bilans je na kraju delovao skoro nestvarno – 24 sata uoči venčanja u Beograd je doputovalo više od 20.000 ljudi!

Pročitajte i  Nije imao NI KAP SRPSKE KRVI, a borio se za našu zemlju i puškom i perom - Svaki ručak završavao je sa “ŽIVELA VELIKA SRBIJA!”

Po mladu i njene roditelje, niz Dunav do Oršave, kralj je uz ogromnu pratnju poslao svoju jahtu „Aleksandar“. Pristajanje broda u luku u Beogradu pozdravili su topovi sa Kalemegdana – sto jednim plotunom, a svoju izabranicu, tasta i taštu dočekao je i mladoženja Aleksandar. Novom limuzinom kralj je odveo verenicu u dvorske odaje. Venčanje je bilo zakazano za sutradan. Kažu da je omiljenost buduće kraljice Marije u narodu počela onog trenutka kada je sa balkona Starog dvora, nakon što je prvi put došla u svoju novu domovinu, okupljene pozdravila na srpskom rekavši: „Ja vam od srca blagodarim!“ Lepu, po poslednjoj modi obučenu princezu, stotine hiljada Beograđana i zvanica, ispratilo je ovacijama, a one su se nastavile i sutradan. Na venčanju u Sabornoj crkvi, na patrijarhovo pitanje uzima li Aleksandra za muža, Marija je na srpskom rekla: „Hoću! Da!“

Pročitajte i  Zašto nikada nije došlo do oslobođenja Jasenovca? Prepušteni sami logoraši su morali sami da se oslobode

Posle svečanog ručka, tek venčani par prisustvovao je vojnoj paradi, a organizovana je i prijateljska fudbalska utakmica reprezentacija Jugoslavije i Rumunije. Iste večeri, u svečano okićenom vozu, kraljevski par je otputovao na medeni mesec u Sloveniju, na Bled.

Kraljevski par za ugled

Kraljica Marija i kralj Aleksandar uskoro su postali uzor za sve evropske kraljevske parove. Živeli su skladno i povučeno, a brak je krunisan trojicom sinova – Petrom, Tomislavom i Andrejem. Kraljici Mariji nije trebalo mnogo da svojom elegancijom i prefinjenošću kupi srca dama Beograda. Ali i više od toga – nju su volele i obične žene, građanke pođednako kao i seljanke, a ona im je vraćala otvarajući škole, bolnice, obdaništa i poklanjajući novac dobrotvornim udruženjima. Bila je veliki pokrovitelj Kola srpskih sestara, a vrednim, siromašnim đacima pomagala da nastave školovanje.

Pročitajte i  Krvavo odelo kneza Mihaila Obrenovića čuva tajnu: I danas potpuno očuvano, svedoči o pravoj pozadini ubistva!

Sreću kraljice Marije pomutila su dva događaja. Prvi se dogodio jednog oktobarskog dana 1934. godine kada je u atentatu u Marseju ubijen kralj Aleksandar. Kraljica je dostojanstveno i nemo podnosila svoju bol postavši sa 34 godine udovica sa tri sina, od kojih je najstariji imao 11 i trebalo je da postane kralj. Crninu je nosila dve godine potpuno se za to vreme okrenuvši obrazovanju svojih sinova i dobrotvornom radu. U godinama koje su usledile ona je preuzela brigu o Društvu Crvenog krsta, potpisala Povelju o pravima deteta i darovala na desetine humanitarnih organizacija. Kraljica Marija je ličnim sredstvima pomogla zidanje Dečje klinike u Tiršovoj ulici i Instituta za onkologiju.

Drugi događaj koji ne nepovratno izmeni život „narodne kraljice“ bio je početak Drugog svetskog rata i njen odlazak iz Jugoslavije 1941. godine. Kako je istorija pokazala, taj odlazak je bio – zauvek!

Kurir

Inicijalizacija u toku...

POSTAVI ODGOVOR

molimo unesite svoj komentar!
ovdje unesite svoje ime