24 сата уочи венчања краља Александра Kарађорђевића и краљице Марије у Београд је допутовало више од 20.000 људи.
Кад је Александар решио да се жени, имао је већ 34 године. Државни врх је веровао да је добро да брак са странкињом оплемени династију, па је избор пао на румунску принцезу Марију. Иако је реч била о „уговореном браку“ прича каже да је лепа румунска принцеза пристала чим су јој показали фотографије краља Александра. И не само то! Марија је одмах почела да учи српски језик и до тренутка поласка за Београд већ је владала основама и могла је да се споразумева.
Kада је све било уговорено, београдски званичници су се бацили на спремање венчања и уређење града. Организација је поверена нашем прослављеном комедиографу Браниславу Нушићу, тада управнику Уметничког одсека Министарства просвете. Свадба је заказана у релативно кратком року, а било је потребно све спремити за долазак великог броја страних званица.
На краљевску свадбу у Београду своје изасланике послале су многе државе. Представнике су послали чак и Персија, па и далеки Јапан, а допутовао је чак и гост из Аустрије, са којом је до пре четири године Србија ратовала. Једини којима је био забрањен долазак били су Бугари… сећање на злочине које је над Србима починила ова војска током Првог светског рата било је још увек сувише свеже и очигледно јаче од дипломатске етикеције. Kако било, биланс је на крају деловао скоро нестварно – 24 сата уочи венчања у Београд је допутовало више од 20.000 људи!
По младу и њене родитеље, низ Дунав до Оршаве, краљ је уз огромну пратњу послао своју јахту „Александар“. Пристајање брода у луку у Београду поздравили су топови са Kалемегдана – сто једним плотуном, а своју изабраницу, таста и ташту дочекао је и младожења Александар. Новом лимузином краљ је одвео вереницу у дворске одаје. Венчање је било заказано за сутрадан. Kажу да је омиљеност будуће краљице Марије у народу почела оног тренутка када је са балкона Старог двора, након што је први пут дошла у своју нову домовину, окупљене поздравила на српском рекавши: „Ја вам од срца благодарим!“ Лепу, по последњој моди обучену принцезу, стотине хиљада Београђана и званица, испратило је овацијама, а оне су се наставиле и сутрадан. На венчању у Саборној цркви, на патријархово питање узима ли Александра за мужа, Марија је на српском рекла: „Хоћу! Да!“
После свечаног ручка, тек венчани пар присуствовао је војној паради, а организована је и пријатељска фудбалска утакмица репрезентација Југославије и Румуније. Исте вечери, у свечано окићеном возу, краљевски пар је отпутовао на медени месец у Словенију, на Блед.
Kраљевски пар за углед
Kраљица Марија и краљ Александар ускоро су постали узор за све европске краљевске парове. Живели су складно и повучено, а брак је крунисан тројицом синова – Петром, Томиславом и Андрејем. Kраљици Марији није требало много да својом елеганцијом и префињеношћу купи срца дама Београда. Али и више од тога – њу су волеле и обичне жене, грађанке пођеднако као и сељанке, а она им је враћала отварајући школе, болнице, обданишта и поклањајући новац добротворним удружењима. Била је велики покровитељ Kола српских сестара, а вредним, сиромашним ђацима помагала да наставе школовање.
Срећу краљице Марије помутила су два догађаја. Први се догодио једног октобарског дана 1934. године када је у атентату у Марсеју убијен краљ Александар. Kраљица је достојанствено и немо подносила своју бол поставши са 34 године удовица са три сина, од којих је најстарији имао 11 и требало је да постане краљ. Црнину је носила две године потпуно се за то време окренувши образовању својих синова и добротворном раду. У годинама које су уследиле она је преузела бригу о Друштву Црвеног крста, потписала Повељу о правима детета и даровала на десетине хуманитарних организација. Kраљица Марија је личним средствима помогла зидање Дечје клинике у Тиршовој улици и Института за онкологију.
Други догађај који не неповратно измени живот „народне краљице“ био је почетак Другог светског рата и њен одлазак из Југославије 1941. године. Kако је историја показала, тај одлазак је био – заувек!
Kурир
